Ko je zapravo ministar čije je Ministarstvo po prvi put rešilo da prekine lanac lažne kolegijalne solidarnosti i učini ono jedino moguće u ovoj tragičnoj ljudskoj priči.

Rođen je 3. avgusta 1971. u Beogradu, gde je 1997. završio Medicinski fakultet sa prosečnom ocenom 8,5. Pripravnički staž obavio je u Kliničkom centru Srbije gde je i položio stručni ispit, a specijalizaciju iz opšte hirurgije je okončao 2003. Od 2010. bio je načelnik u Urgentnom centru, a avgusta 2012. postaje direktor Urgentnog centra i pomoćnik direktora Kliničkog centra Srbije.

Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u Londonu u bolnici Hameršmit, završio je 2001, a uspešno je okončao i kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u britanskoj prestonici. Iako je ministar u drugom mandatu često ističe da voli posao lekara i hirurga.

- Još kao student opredelio sam se za hirurgiju jer je posao konkretan, nije monoton, a odmah se vide i rezultati rada. Istina, moj život se razlikuje od onog koji vode moji drugovi, ali sam sam izabrao i dobro mi je - ispovedao se kao 29-godišnji lekar.

A kad se posao voli, ništa nije teško i ima se vremena za sve.

- Da bih održao kondiciju, koja je neophodna pošto operacije iscrpljuju, idem na bazen, u saunu, igram tenis - kaže dr Lončar.

Radio je i za vreme NATO bombardovanja u Urgentnom centru.

- U tih 78 dana rata, maltene, sve vreme bili smo u Urgentnom centru. Na svaki zvuk sirene, bili smo tu, spremni da radimo. I radili smo... Dramatično je bilo kada je pogođeno porodilište, a pogotovo kada su razoreni Televizija i Generalštab. Nikada neću zaboraviti scenu u Aberdarevoj: morali smo čoveku da amputiramo nogu na licu mesta, bez anestezije, da bismo mu spasili život pošto je bio pod ruševinama - kazivao je svojevremeno Zlatibor.

Operacije mogu da potraju i po nekoliko sati, ali dr Lončaru to nikada nije teško padalo i vreme mu je brzo prolazilo.

- Uvek kao tren. Čak stignemo i da se našalimo. Slušamo muziku, obično neku tihu, relaksirajuću. A kada obaviš posao, ne možeš od iscrpljenja, ni sat kasnije, ni kola da voziš. Ako i odeš kući, odspavaš dva-tri sata, a onda se vratiš da vidiš kako je pacijentu. Ne možeš da se opustiš, kažeš: uradio sam šta sam uradio. Posao je gotov tek kada pacijent stane na noge - kazivao je u jednoj ispovesti.

Često ističe da je Urgentni centar žila kucavica zdravstvenog sistema zemlje.

- Ovde nema ni pauze, ni zatišja. Kada bismo stali samo dva-tri sata, ceo zdravstveni sistem Srbije bio bi u velikom problemu - poručuje Zlatibor.

Ime ministra Lončara pominjano je u veoma negativnom kontekstu. Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi je tvrdio da je dr Lončar sarađivao sa zemunskim klanom, iako dokaza nije bilo. On je sve te navode demantovao, a dnevni list "Blic" je u maju 2012. objavio njegov zvanični demanti. U januaru 2014. godine izabran je za člana Predsedništva SNS-a.

Ministar govori engleski jezik, oženjen je Vesnom, advokatom, i otac je jednog deteta.