On je Mladen Grujičić, profesor hemije u lokalnoj, srednjoj školi i vrlo verovatno prvi Srbin koji će posle 16 godina upravljati Srebrenicom.
Za sebe kaže da je "dete Srebrenice". Tu je rođen, 13. aprila 1982, tu su rođeni njegovi. Jedino je za vreme rata bio "privremeno odsutan", izbegao, kao i svi Srbi, a bilo ih je.

Ipak, o tim groznim godinama ne voli da priča. Na svojoj koži je osetio svu silinu ratnih užasa. Sa 10 godina je izgubio oca Dragoljuba. Poginuo je u Srebrenici, braneći Srebrenicu.

- Poginuo je 24. maja 1992. Vratio sam se pošto sam završio fakultet - priča Grujičić, sin palog borca.

Zbog toga nije imao problema da se uključi u aktivnosti lokalnog udruženja koje se bavi tim teškim temama iz rata, pa je od 2008. godine predsednik opštinskog Odbora organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice.

Predan tom radu, pre nekoliko godina ga je republička organizacija proglasila humanistom godine.

U više navrata je isticao da je rat ipak daleko iza i da se treba posvetiti budućnosti, a ona je jedino moguća uz suživot muslimana i Srba.

- Glupo je podsećati se rata i 21 godinu kako je završen u situaciji kad je Srebrenica jedina varoš u BiH koja nema svoju pekaru već domaćinstva hleb mese kod kuće. Pri tom smo mesaru dobili tek pre nekoliko meseci, a kako je Dom kulture mrtav, mladi zabavu pronalaze u četiri kafića i dva restorana. Umesto da se bavimo problemom što sve više mladih napušta Srebrenicu, pa smo ove godine u prvi razred upisali samo oko 40 đaka, a srednju školu pohađa 450 učenika, mi smo i dalje u prošlosti - priča Grujičić.

Ipak, na "nož" je dočekana njegova izjava da se u ovom gradu nije dogodio genocid.

- Shvatate li vi da je Srbima u Srebrenici dosta više kolektivne krivice za sve što se događalo u proteklom ratu? Zločin i zločinac imaju ime i prezime, te se njima treba suditi, a ne svaljivati kolektivnu krivicu na jedan narod za sve šta se dešavalo u ratu od 1992. do kraja 1995. godine. Karakterisati celi narod kao genocidan... Pa nama su muslimani naneli ogromno zlo kroz vekove, pa ih ne zovemo genocidnim - objasnio je Grujičić.

Od pre neku godinu je i aktivni član Dodikove SNSD u Srebrenici. Objašnjava da mu ta politička opcija najviše održava i lične stavove.

Početkom ove godine, sve srpske partije u ovom gradu odlučile su da na lokalnim izborima izađu sa zajedničkim kandidatom koji neće imati "putera na glavi". Koji je bolji kandidat od mladog, obrazovanog, porodičnog čoveka sa desetomesečnom bebom?

Otuda su Grujičićevu kandidaturu sem političkih partija podržale i Srpska pravoslavna crkva, razne organizacija koje su proistekle iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, kao i mnoge nevladine organizacije.

Đ. Barović