Zdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. u Sarajevu, kao prvo dete Stane, koja je bila domaćica, i Vlade, policijskog oficira. U želji da im dete bude zdravo dali su mu ime Zdravko. Otac mu je rođen u Vlahovićima, iznad Ljubinja, a majka mu je iz Trebinja, u stvari, blizu Huma. Uspomene iz detinjstva on i njegov brat vezuju za Trebinje.

- Kad se Trebišnjica istrza na slapovima, onda ostane vode za kupanje. Bilo je malo i belouški zmija. Ali bilo je i dosta ribe, koju bismo nahvatali pa smo uživali u tom ribljem ručku.

Odrastao je na Grbavici, pokraj Skenderije i Miljacke. U to vreme živele su i po dve porodice u istom stanu, pa su Čolići, koji su stigli iz Hercegovine, stan delili sa porodicom Samardžić. Domaćini su imali radio, što je privuklo malog Zdravka. Njegovi prvi susreti sa muzikom dopirali su iz sobe drugarice Samardžić.

Kao dečak više se zanimao za sport nego za muziku. Prvo je bio golman u juniorima Željezničara, a ubrzo je shvatio da mu atletika više leži. Na jednom takmičenju je osvojio drugo mesto, odmah iza tadašnje atletske zvezde Nenada Stekića.

Učestvovao je i na školskim priredbama, a voleo je i glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama "Dečaci Pavlove ulice" i "Kekec i Mojca". Muzika mu je bila hobi, učio je gitaru i išao u muzičku školu.
Prvu gitaru otac Vlada mu je kupio od daljeg rođaka Branka Krunića, koji je imao radnju za izradu i popravku muzičkih instrumenata. Otac mu je pronašao i prvog profesora muzike, čika Barića, duvača iz Doma milicije, koji je tri-četiri puta nedeljno dolazio u kuću da bi Zdravka podučavao sviranju gitare.

- Note sam lako savladao, i dan-danas ih dobro čitam. Jedanput sam tako energično povukao trzalicu da je odletela i udarila čika Barića u glavu i napravila mu čvorugu - sećao se Zdravko.

U drugom razredu gimnazije sa drugom Nedimom Idrizovićem otišao je da provede praznike u očevoj vikendici u Baošićima. Na Idrizovićevo nagovaranje prijavio se za takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Pevao je "Lejdi Madona" grupe Bitlsi i osvojio drugo mesto, a dobio je i prvi zvanični angažman kao pevač grupe Ambasadori. Posle toga neko vreme pevao je u Korni grupi, da bi 1972. godine prvi put nastupio kao solista na festivalu Vaš šlager sezone u Sarajevu i osvojio treću nagradu s pesmom Kemala Montena "Sinoć nisi bila tu". Ređaju se festivali, hitovi, nastup na Evroviziji...

Na jugoslovenskoj turneji 1978. godine sa Čolićem već nastupaju čuvene Lokice, pa nije ni čudo što se ti spektakli nazivaju "Putujući zemljotres". Koncerti su bili rasprodati, na beogradskoj "Marakani" okupilo se neverovatnih 70.000 ljudi.
Čola je upisao Ekonomski fakultet i dalje živeo sa roditeljima i bratom. Ulaz u zgradu služio je devojkama za ispisivanje ljubavnih poruka. Čolini su svaki čas morali da ga kreče, kao i da zaključavaju ulaz. Za mnoge devojke ni to nije bila prepreka. One su čak upadale u stan i sedele s mama Stanom čekajući da se Čola vrati. A bilo je i onih koje su dolazile u venčanicama. Od samog početka karijere važio je za finog momka. Istovremeno je polagao ispite i pobeđivao na festivalima, ispunjavajući tako želju svojih roditelja.

- Roditeljima je bilo važno da završim fakultet i imam hleb u rukama. Pamtim kako mi je, kada sam pravio diplomsku žurku, pokojni Davorin Popović, dok su ostali donosili viski, cveće, bombonjere i čokolade, doneo veknu hleba zamotanu u celofan s ružom i rekao: "Evo ti, sada si svoj čovek."

Epitet zavodnika pratio ga je kako se pojavio na muzičkoj sceni.

- Svakome prija kad sazna da je miljenik žena i devojaka, da spavaju sa tvojim posterom na zidu. Kao tipičan Bosanac imao sam neki svoj naročiti ukus. Činjenica je da sam uvek više voleo punije od mršavih, nepoznate od poznatih.

Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, Zdravko se preselio u Beograd, gde je prešla da živi i njegova porodica. Svojom dugogodišnjom devojkom Aleksandrom, profesorom geografije, oženio se 1. maja 2001. godine. Sa njom ima i dve ćerke, 13-godišnju Unu Zvezdanu i osmogodišnju Laru. Poznat je i po tome što je uspeo svoj privatni život da sačuva od javnosti, vodeći miran i povučen porodični život, lišen bilo kakvih skandala. Tokom nesrećnih ratova na tlu bivše Jugoslavije, nije davao nikakve izjave, niti se mešao u politiku, što mu je samo povećalo popularnost nakon rata na području bivše Jugoslavije.

- Još od druga Tita svi znaju da me politika ne zanima. Imam dosta prijatelja političara, ali ne bih pevao na tim skupovima. Prosto, nisam taj tip.     S. Đurić