- Ne mogu ja popravljati dalekovod, to nema veze sa nama i nije u mojoj nadležnosti. Reč je o energetici, to su stručne stvari, tu ne mogu ni vojska, ni policija da pomognu, zato je na terenu ministar energetike Aleksandar Antić - branio se Velja.

Da mu ne cvetaju ruže ovih dana govori i propast Južnog toka, za koju je prošle godine kao ministar građevinarstva i urbanizma dao građevinsku dozvolu za izgradnju.

Velimir Ilić je rođen u Čačku, 28. maja 1951. godine, gde je završio gimnaziju. Iz četničke je porodice u kojoj su muške glave streljane, proganjane, hapšene.

Pričao je da mladost pamti po crnini i po tome da se kod njega u kući nikada nije sviralo i pevalo. Rodio se i odrastao u kući gde su se rodili njegov otac, deda, pradeda. Više od 100 godina svi su na istom porodičnom ognjištu.

- Moja porodica je bila zavijena u crno. Partizani su nas uništili, desetkovali, prepolovili. Dva strica su mi ubijena, rođena očeva braća su ubijena kao pratnja đenerala Draže Mihailovića. Njihov otac, a moj deda Velimir po kojem sam dobio ime, tučen je u zatvoru jer nije hteo da pređe na drugu stranu. Od toga je umro. Puna porodica udovica, dece bez očeva, a neka su rođena i posmrtno. Tako da mene detinjstvo asocira na tugu, gnev i usađenu želju da budem protiv režima.

Išao je u školu "7. oktobar", koja je dobila ime po danu artiljerije. I za dan škole su dolazili narodni heroji iz kraja, čuveni Radenko, Milenko, a njemu bi učiteljica dan uoči toga rekla: "Iliću, ti nemoj sutra da dolaziš u školu." Davala mu je slobodan dan da im četničko dete ne pokvari svečanost.

- Ja sam iz bogate kuće. Moj deda je imao devetoro dece, šest sinova i tri ćerke. Moji baba i deda imali su nas 46 unuka. Nekako sam stalno bio narodni neprijatelj. Moja pokojna majka mi je rekla: "Pa, sine, mama te je školovala da budeš gospodin, a ti ode u zanatlije!"

Otac je izgubio građanska prava i tek 1960. godine vratili su mu pravo na rad. Zbog toga je bio suviše strog prema deci. Velja je, na primer, bio dobar sportista. On mu nije dao da se bavi sportom, plašio se da se ne iskvari. Seća se, imao je ispit, morao je da uči i nije mogao da izdrži i teške poslove koje su brat i on radili zajedno sa njim. Govorio mu je: "Noću uči, danju mora da se radi."

- Škola i Tehnički fakultet u Beogradu bili su moja najsporednija delatnost u život, jer moj otac to nije prihvatao. Mi smo navikli na takav tempo što se posle isplatilo u životu.

Posle diplomiranja na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu radio je za nekoliko građevinskih firmi. Privatnim preduzetništvom počeo je da se bavi 1986. Magistrirao je 2005. Otvorio je firmu koja je pravila puteve po Srbiji. Na licitacijama je otkupljivao dedovinu, lokale koji su im oduzeti. Hteo je da to vrati porodici, da sačuva, ne pitajući za cenu.

Svoje prve političke korake Ilić je načinio u Srpskom pokretu obnove 1990. Izabran je za gradonačelnika Čačka 1996, a posle godinu dana napušta SPO i osniva svoju partiju Nova Srbija. Bio je vatreni protivnik Slobodana Miloševića, zbog njega je jedno vreme proveo kao hajduk na Jelici, krijući se od hapšenja. Na izborima 2000. bio je na DOS-ovoj listi za poslanika, a ministar za kapitalne investicije od 2004. do 2007. u vladi Vojislava Koštunice, a do 2008. bio ministar infrastrukture. U Dačićevoj vladi bio je ministar građevine. Čak šest godina je pobeđivao u anketama za izbor najseksepilnijeg političara Srbije.

Oženio se mlad, prvi put u 23. godini. Sa Verom ima ćerku Ivanu. Druga supruga je iz Bijeljine. Pošto nije imala oca, kada joj se majka razbolela, morala je da brine o njoj. Sa njom Velja Ilić ima Marijanu i Dijanu, a sa sadašnjom suprugom Goricom, ćerku Nataliju i sina Jovana, kako kaže, petoro divne dece. Diči se kćerima, zetovima i unucima, a kada je dobio sina, napravio je lom po kući.

Tvrdi da je posle zemljotresa 1979. izgradio pola Crne Gore, da je gradio od Bara do Ulcinja. Na Saboru u Guči, čiji je bio domaćin pre nekoliko godina sprijateljio se sa engleskim lordom Malkolmom Deksterom Tisingtonom iz Londona i Džerijem L. Bramlijem, finansijskim ekspertom iz Denvera. Četiri puta je bio gost Bele kuće, a sreo se od Putina, Medvedeva, Šredera, Merkelove do Berluskonija.

Mediji tvrde da je političar s najviše odlikovanja dobijenih od Srpske pravoslavne crkve.                                                                                     S. Đurić