Ovo mračno iskustvo očigledno nije negativno delovalo na njegovo shvatanje komunističkog sistema Kine, pa je nakon što mu je dopušteno da se vrati u rodno mesto postao član Komunističke partije Kine.

Nakon mature u srednjoj školi odbio je ponudu oca da se kandiduje za regionalno partijsko rukovodstvo i upisao je Pravni fakultet u Pekingu, gde je postao i predsednik Univerzitetskog studentskog saveta. Doktorirao je ekonomiju, a na Univerzitetu u Pekingu postao je sekretar komunističke omladine, gde je i upoznao Hu Đintaoa, budućeg vođu Kine "četvrte generacije", sa kojim je napredovao kroz koridore moći Komunističke partije Kine.

Tako je 1998. godine postao najmlađi kineski guverner neke provincije, kada je sa 43 godine stao na čelo Henana. Za njega je iz tog vremena ostala anegdota da je odbijao da učestvuje u bilo kakvom banketu ili prijemu koji nije vezan za državne aktivnosti. U svom mandatu uspeo je da ovu ruralnu i zaostalu oblast razvije veoma brzo, čime je postala jedan od najrazvijenijih delova Kine, što mu je mnogo pomoglo u daljem uspehu na lestvicama moći, jer je bilo očigledno da ima smisao za organizaciju i razvijanje poslova.

Međutim, taj mandat nije prošao bez skandala. Govorilo da je "loše sreće" jer su tri velika požara pogodila provinciju, pa su njegovi saradnici i javnost u šali govorili o njegovom nezgodnom momentu da bude guverner provincije. Smatrali su ga moralno odgovornim i jer je u njegovoj provinciji 1998. godine izbila prava lokalna epidemija HIV jer su mladi siromašni Kinezi masovno prodavali krv na crnom tržištu.

Vlast je, kako to obično i Kini biva, sve rešavala tiho, bez obaveštavanja javnosti. Epidemija je prošla tek 2002. godine i do danas se samo nagađa koliko mladih ljudi je umrlo od side. Razume se da niko ozbiljno nije krivio Lija, ali je kao prvi čovek provincije podjednako zaslužan za njene uspehe i neuspehe.

Kada je oktobra 2007. godine izabran u Politbiro Komunističke partije Kine, bilo je jasno da je predodređen za najviše funkcije. Čak su mu predviđali i da će naslediti Hu Đintaoa kao vođa Kine, međutim ova "počast" otišla je sadašnjem predsedniku Si Đinpingu. Smatra se, naime, da je Li "izgubio" unutrašnju političku borbu moći sa Sijem, ali je uprkos tome preuzeo ulogu premijera Kine nasledivši veoma uspešnog Ven Đibaa. Njegov plan za Kinu su održiv razvoj, rad na "zelenoj energiji", smanjenje razlike u zaradama, modernizacija ključnih kineskih industrija i posebno povećanju domaće potrošnje, kako bi se stvorila jaka srednja klasa.

Veoma vešt administrator i ekonomista, veruje se da će Li nastaviti na radu na ekonomskom usponu Kine. Zbog njegove funkcije i očekivanja on je 2013. godine stavljen na 14 poziciju Forbsove liste najmoćnijih ljudi sveta. Supruga Lija, sa kojom ima jedno dete, profesorka je engleskog jezika, inače školovana u Sjedinjenim Američkim Državama.

U čuvenim depešama Vikiliksa otkriveno je i kako Amerikanci vide na Lijevu političku karijeru u usponu. Ambasador SAD u Pekingu ga je u opservacijama za potrebe Stejt Departmenta nazvao "veoma agilnim čovekom, dobro informisanim i duhovitim" ali i "ekonomistom koji iako ne želi da dovede sam kineski sistem u pitanje, ipak ima ozbiljne rezerve prema drugoj ekonomiji sveta, nazivajući kinesku privredu nestabilnom".

"Očigledno je veoma inteligentan čovek, direktno i vrlo brzo reaguje na izazove" zapisao je 2007. američki ambasador a otkrivaju depeše kojih se domogao Vikiliks.

U prve dve godine kako je na čelu vlade Li je skoncentrisan na ekonomiju, ključno pitanje svake zemlje koja pledira da bude globalna sila. Uspeo je da u 2014. konkretnim mikro merama obezbedi 10 miliona radnih mesta više u Kini nego što je to uspeo u godini ranije.