"Gospodin normalni", kako ga zove francuska štampa od samog početka predsedničkog mandata 2012, bio je najnepopularniji predsednik u istoriji Pete republike. Sve do terorističkih napada u januaru na prostorije lista "Šarli Ebdo" i prošlonedeljnog masakra u Parizu u kojem je poginulo 129 ljudi. Od tada ovaj državnik koji je Francuze više zabavljao svojim ljubavnim aferama nego odlučnošću, postaje vođa globalne koalicije protiv Islamske države.

Rođen 12. avgusta 1954. u Ruanu, Oland je trenutno 24. predsednik Francuske i po funkciji 71 ko-knez Andore. Drugi je socijalista na ovoj funkciji. Iz porodice srednje klase, ovaj sada najpoznatiji socijalista Evrope odrastao je pored oca pristalice ekstremne desnice, što je samo jedan od paradoksa u njegovom životu. Odgajan kao katolik, u zrelom dobu deklarisao se kao ateista, naglašavajući da poštuje sve religije.

Sa 13 godina njegova porodica se preselila u mesto Nei-sur-Sen, ekskluzivno predgrađe Pariza, odakle su potekli Mari le Pen, vođa ekstremne desnice u Francuskoj i Olandov prethodnik Nikola Sarkozi. Diplomirao je u Nacionalnoj školi za administraciju, najcenjenijoj školskoj ustanovi u Francuskoj iz koje skoro po pravilu dolaze francuski ministri, premijeri i predsednici. Ubrzo je počeo da se bavi politikom, prvo u štabu Fransoa Miterana, u njegovoj neuspeloj predsedničkoj kampanji 1974. Potom je pristupio Socijalističkoj partiji. Bio je neuspešan kandidat za Parlament Francuske 1981.

Kada je 1997. Lajonel Žospen postao premijer Francuske, Oland ga je zamenio na mestu prvog sekretara Francuske socijalitičke partije. U međuvremenu je 2001. izabran za gradonačelnika Tula. Posle Žospenovog poraza u predsedničkim izborima 2002. Oland postaje pravi vođa francuskih socijalista.

Očekivalo se da 2007. Oland bude protivkandidat Nikoli Sarkoziju na predsedničkim izborima. Međutim, iznenađujuće se kao kandidat socijalista pojavila Segolen Roajal, njegova nevenčana supruga, sa kojom je bio u vezi od 1987. i sa kojom ima četvoro dece. Ovaj postupak je izazvao negativne reakcije, pa je Roajalova glatko izgubila od Sarkozija.

Nakon izbora Oland napušta poziciju šefa socijalista. Ipak, odlučio je da se kandiduje za predsednika Francuske na izborima 2012. U jednim od najneizvesnijih predsedničkih izbora, u drugom krugu Oland pobeđuje Sarkozija i postaje predsednik Francuske. Njegov mandat okarakterisali su nizak rejting, terorističke krize i ljubavne afere. Da će biti buran, moglo se zaključiti već iz njegove prve posete posle inauguracije, kada je njegov avion na putu za Nemačku pogodila munja. Kao predsednik se zalagao za regulisanje nacionalnog budžeta, veliki je pobornik istopolnih brakova. Povukao je francuske trupe iz Avganistana i zalaže se za prijem migranata tokom aktuelne krize. Sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel bio je kreator Sporazuma iz Minska koji je zaustavio sukobe u Ukrajini.

Javnost je mnogo više od politike interesovao Olandov ljubavni život. Posle tri decenije okončao je vezu sa Segolen Roajal, nekoliko dana posle njenog poraza na predsedničkim izborima. Nova partnerka postala mu je francuska novinarka Valeri Trijerveler, ali je uporedo bio i u vezi sa glumicom Žuli Gajet. Kada je pariska žuta štampa razotkrila ovu dvostruku vezu i objavila fotografije Olanda kako sa telohraniteljem na skuteru krstari ulicama Pariza ka ljubavnom gnezdu svoje nove partnerke, izbila je velika afera. Nakon toga Žulijet Gajet se preselila u Jelisejsku palatu. Dok se većina državnika vozi blindiranim limuzinama, predsednik Oland se odlučio za hibridno vozilo.