Bio je i prvi koji je naciju obradovao još jednom dobrom vešću da je Srbija velikom većinom izabrana za članicu Izvršnog saveta, neku vrstu vlade Uneska, što će joj biti od ogromne pomoći u očuvanju srpske baštine na Kosovu.

U toj bici Tanaskovićev odnos je od početka bio je otvoren do srži, pa je i uništavanje verskih i drugih objekata na Kosovu i Metohiji nazvao ratnim zločinom.

- Srbija treba da se izbori da odnos prema rušenju srpske baštine bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri - poručivao je Tanasković.
Nije krio da je u interesu Srbije za lobiranje svih na svakom mestu.

- Čak i neformalni razgovor u kafanskoj bašti može pripomoći pobedi istine. Preduslov je vera u istinu - govorio je ambasador.

U svojoj ličnosti spojio je mnogo zanimanja: od dugogodišnjeg univerzitetskog profesora, filologa, islamologa, orijentaliste, pa književnika i književnog prevodioca do diplomate. Službovao je od 1995. do 1999. u Turskoj, a 1998. i 1999. i u Azerbejdžanu. Od 2002. do 2008. bio je na dužnosti ambasadora SRJ u Vatikanu, a Sveta stolica ovenčala ga je ordenom Pape Pija Devetog Velikim krstom.

Deo javnosti mu je uoči odlaska u Unesko zamerio što je bio ambasador Slobodana Miloševića, zaboravljajući da je on u diplomatiji ostao i u vreme DOS-a, pa Vojislava Koštunice, da bi ga i naprednjaci 2014. poslali u misiju pri Unesku. Deo regionalnih medija nazivao ga je "dokazanim islamofobom", a njegove tekstove ratnohuškačkim, pozivajući se na Tanaskovićeva upozorenja o tendenciji nastavka "turske ekspanzije i sprovođenja neoosmanske politike na Balkanu".

Da takav epitet nema u Turskoj dokazao je kao dopisni član Društva za turski jezik u Ankari. Priznaje da je iz domena jezika zakoračio u izučavanje političkih aspekata islama kada je shvatio da je bez poznavanja pre svega Kurana, nemoguće dubinski protumačiti mnoge pojave.

Darko Tanasković je rođen 4. januara 1948. u Zagrebu. Njegov otac Rajko bio je general jugoslovenske vojske. Klasičnu gimnaziju završio je u Beogradu 1966, na beogradskom Filološkom fakultetu je stekao diplomu orijentalne filologije 1970, magistrirao dve godine kasnije, a doktorirao 1979. Upitan kako se kao oficirsko dete zainteresovao za orijentalne jezike, uz napomenu da je osam godina učio latinski, šest starogrčki i još dva savremena strana jezika, polušaljivo je objasnio da izbor studija ipak ima posredne veze s tim što je dete vojnog lica.

- Tokom leta uoči opredeljenja za fakultet, u vojnom odmaralištu Kupari, upoznao sam devojku koja je studirala anglistiku. Preporučila mi je da razmislim o orijentalnim jezicima, pošto bi to bilo nešto novo u odnosu na jezike i književnosti s kojima sam se pre toga sreo. Pri tom je, da me zainteresuje, a i da se pravi važna, napisala na kutiji niške drine ime i prezime na arapskom - priča Tanasković.

Tu nije kraj njegove zanimljive priče. Na trećoj godini fakulteta pronašao je to parče kartona i shvatio da se devojka poslužila bezazlenom obmanom, jer to nije bilo arapsko pismo, već samo njegova linearna imitacija.

Univerzitetsku karijeru počeo je 1971. kao asistent pripravnik, a od 1988. je redovni profesor Filološkog fakulteta, gde osim arapskog i turskog predaje još nekoliko predmeta. Predavanja je držao i na fakultetima u Banjaluci, Sarajevu i Skoplju, Parizu i na Diplomatskoj akademiji srpskog Ministarstva spoljnih poslova. Od 1990. je član Izvršnog komiteta Evroarapskog univerziteta u Rimu, a 1995. i Evropske akademije nauka i umetnosti.

U impozantnu biografiju upisao je i više od 600 naučnih i stručnih radova i više knjiga. Član je udruženja književnika, književnih prevodilaca i srpskog PEN kluba, a od 2010. i Spoljnopolitičkog saveta MSP. Govori francuski, engleski, arapski, turski, italijanski i ruski jezik, a obrazovanje je stekao i u klasičnim jezicima poput starogrčkog i latinskog. Oženjen je i ima troje dece.

                                                                                              Dragana Dekić