Heroina današnjeg vremena rođena je 20. maja 1994. godine u Beogradu. Nastupala je sa kadetskom reprezentacijom na tri Evropska prvenstva. Košarkašku karijeru je započela u Partizanu 2008. godine.

Tu je ostala do 2010. godine, nakon čega je prešla u košarkaški klub Voždovac u kome je bila naredne dve godine. Posle toga odlazi u Crvenu zvezdu, koja joj je zbog odlične igre donela potpisivanje prvog inostranog angažmana sa mađarskim timom Đer. Ubrzo nakon dolaska u novi klub, 7. septembra 2013. godine, Nataša s klubom kreće autobusom na utakmicu u mađarski grad Šopron.

Tada je došlo do teške saobraćajne nesreće u kojoj je Nataša ostala bez noge, a trener Fuzi Akos i generalni menadžer kluba Peter Tapoli su izgubili život. Nataša nije dozvolila da zbog teške nesreće klone duhom, a njen osmeh i u najtežim trenucima bio je njen zaštitini znak. - Bez obzira na sve, imam neverovatnu podršku porodice i prijatelja i to me tera da razmišljam pozitivno. Moram da prihvatim da se nesreća dogodila i krenem dalje. Kad se dogodila nesreća, pogledala sam u noge i videla da nemam levo stopalo. Odskakutala sam u stranu.

Od šoka me ništa nije bolelo. Brzo sam se sabrala i pomislila: "Dobro, nemam nogu, niko nije umro zbog toga što nema stopalo." Posle toga sam počela da se smirujem i pribrala sam se u toj teškoj situaciji - govorila je Nataša nakon nesreće. Nije plakala jer, kaže, nije imala vremena za to. Nakon amputacije noge u Mađarskoj, prebačena je u Beograd na VMA, gde je uz podršku sjajnih lekara samo dva meseca nakon nesreće ponovo stajala. N

ekadašnji košarkaš Crvene zvezde Zufer Avdija je specijalno za nju pronašao adekvatnu protezu u Izraelu.

- Sanjam da imam obe zdrave noge, ali kada se probudim odmah zbijam šale i kroz osmeh kažem sebi: "Više ne mogu da ustanem na levu nogu" - pričala je Nataša. Od tada je prošlo dve godine, ona je vredno radila i dokazala da je i amputacija noge ne može sprečiti da ponovo zaigra košarku.

Nedavno je, nakon odobrenja Košarkaškog saveza Srbije i FIBA, potpisala ugovor sa Crvenom zvezdom, a višemesečnim treniranjem je dokazala da je proteza ne sprečava da igra. Za dve godine, koliko nije bila na parketu, učila je, polagala ispite na fakultetu za sport i osnovala je fondaciju "Nataša Kovačević", koja pomaže sportistima koji su teže povređeni kao i na promociji ženskog sporta.

- Odlučila sam se na osnivanje fondacije jer je svojim primerom mogu da pomognem mnogima. Moja borba znači i drugima - smatra mlada košarkašica.

O njenom košarkaškom talentu pisali su mnogi mediji, nazivajući je biserom srpske košarke. Dobitnica je nagrade "Pierre de Coubertin - Sport kao škola života", koju joj je dodelio Vlade Divac, jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Prilikom dodele nagrade, ova mlada sportistkinja doživela je ovacije prisutnih.

- Ta nagrada mi mnogo znači. Ponosna sam na sebe što sam svojim primerom dokazala da je sve moguće, i što sam dobila aplauz od najveće košarkaške legende kakva je Vlade Divac - kaže Nataša.

FIBA joj je dodelila ulogu ambasadora mladih u svom evropskom ogranku. Učestvovala je na brojnim projektima koji imaju za cilj edukaciju mladih i pomoć sportistima koji imaju slična iskustva kao ona.

                                                                                          A. Vučićević