Iz vladajuće Milove Demokratske partije socijalista poručuju da Demokratski front ne može ucenjivati nikoga sa šest odsto podrške građana, dok druge stranke iz crnogorske opozicije različito reaguju na proteste, a među njima ima i mišljenja da je Đukanović bezbedan dok proteste predvodi njegov kum Mandić.
- Opredelili smo se za nenasilni metod političke borbe i ostaćemo na ulici dok se ne ispune naši zahtevi. Tražimo samo poštene izbore u Crnoj Gori. Đukanović je razvio dobar model izborne krađe. Imamo veliki broj dokaza o krađi na izborima, da je to organizovao Đukanović i tražimo da se formira prelazna vlada, a nakon toga ko pobedi. Mi smo spremni da na ulicama ostanemo do posle Nove godine - poručuje Mandić.
Andrija Mandić je rođen 1965. godine u Šavniku. Diplomirao je na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici. Jedan je od osnivača Srpske narodne stranke. U Vladi nekadašnje SRJ bio je zamenik ministra za privredu. Bio je i na čelu koalicije Srpska lista i njen predsednički kandidat na izborima 2008. Takođe, bio je jedan od lidera koalicije Bolja Crna Gora. Kada je 2009. osnovana Nova srpska demokratija, postao je njen prvi predsednik. Osnivač je i član predsedništva Demokratskog fronta. Svojevremeno je bio i preduzetnik, direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala. Organizovao je prvu privatnu proizvodnju aluminijumskih legura u Crnoj Gori. Od 2001. godine poslanik je u Skupštini CG. Oženjen je Sanjom i ima sina Iliju.
Zanimljivo je da se u Andrijinoj zvaničnoj biografiji ne pominje da su na njegovu suprugu svojevremeno bile registrovane dve firme, a da je sin u maju ove godine osumnjičen da je u Podgorici, napao sedamnaestogodišnjeg J. J. u društvu sa još tri osobe. Andrijin sin je inače u policijski registar zaveden još kao maloletnik jer je i u tinejdžerskom dobu učestvovao u tuči kada je nožem povređen jedan maloletnik u dvorištu podgoričke Gimnazije "Slobodan Škerović".
Iz zvanične biografije lidera Demokratskog fronta izostavljen je takođe podatak da je Andrija Mandić 2007. godine proglašen za "četničkog vojvodu srpskih zemalja" i da mu je ta čast pripala poslednjom voljom Mila Rakočevića, poslednjeg vojvode-đenerala Draže Mihailovića, koji je umro u 97. godini u Parizu. Političku karijeru započeo je 1990. pred raspad SFRJ, kao aktivista Saveza reformskih snaga Ante Markovića, te je sa propašću te države izvesno vreme batalio politiku i okrenuo sitnom biznisu.
Posle Đukanovićevog izbora za premijera Crne Gore, u Podgorici, sa jednim policajcem, Mandić otvora noćni bar Scena. Stalni gost bio je Đukanović sa saradnicima. Kad je bar zatvoren, Mandić otvara privatnu livnicu aluminijuma na Bioču, na ulazu u Podgoricu. Kad je livnica prodata, on se ponovo politički angažuje. Učlanjuje se u Narodnu stranku na čijem je čelu bio prof. dr Božidar Bojović. Kao kadar te stranke u Saveznoj Republici Jugoslaviji postaje zamenik saveznog ministra trgovine Milana Beka u vladi Slobodana Miloševića. U Crnoj Gori su bili iznenađeni Mandićevom izjavom pred septembarske izbore 2000. da će Milošević Koštunicu "pregaziti kao plitak potok". Nakon svrgavanja Slobodana Miloševića Andrija se vratio u Crnu Goru i postao predsednik Izvršnog odbora Srpske narodne stranke.
Zanimljivo je da je 21. maja 2007. godine pre podne otvorio izložbu karikatura Gorana Šćekića protiv nezavisne Crne Gore, a po podne, na američkom razaraču u Boki, pod novom crnogorskom zastavom, prisustvovao proslavi Dana nezavisnosti Crne Gore u organizaciji Amerikanaca!