Nada Macura, lekarka i portparolka Hitne pomoći u Beogradu, odlazi u penziju. Novi zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kaže da će više od 3.500 lekara u Srbiji morati u penziju. Među njima je i ona. Kada ona kaže da je noć protekla mirno, Beograđani odahnu. Sada će neka nova lekarka morati da zauzme njeno mesto, a da li će uspeti da osvoji srce građana kao Nada, ostaje da se vidi.

Nada Macura je rođena 1948. godine u Vrdniku na Fruškoj gori, za koju kaže da je srpski Sent Moric. Odrasla je uz stariju sestru i oca Lazara, dok majku Ljubicu i ne pamti. Umrla je od teške respiratorne bolesti kada je Nadi bilo svega četiri godine. Otac je bio direktor rudnika mrkog uglja, a nakon ženine smrti se opet oženio Ankom, ženom u kojoj je Nada pronašla majčinsku figuru.

- To je bila jedna divna žena koja je o meni i sestri brinula kao da smo njene i zbog nas se odrekla mogućnosti da ima svoju decu. Bila sam mala, pa sam joj možda zato bila privrženija nego moja šest godina starija sestra koja je zapamtila našu majku. Imala je stila, bila je uvek lepo obučena i doterana, pa je i na mene prenela tu ljubav prema modi.

Osnovnu školu je završila u Vrdniku, a gimnaziju u Rumi. Bila je dobar đak, a posvećenost učenju preneo joj je otac, koji je cepao listove sveske kada ne uradi dobro zadatak, a nagrađivao voćem kada zasluži.

- Iako sam u svako doba mogla sama da uberem, ta jabuka kojom me je otac nagrađivao uvek mi je bila posebna. Nagradu ljudi uvek vole.

Osnovnu školu pamti po učitelju Čipčiću, ocu čuvene glumice Vesne Čipčić, koji je od učionice pravio lutkarsko pozorište.

- Imao je lutku koju smo zvali Slavko Prljavko. Malim predstavama sa Prljavkom u glavnoj ulozi učitelj nam je pokazivao šta treba ili ne treba da radimo, kako da se ponašamo u različitim situacijama.

Rana majčina smrt uticala je na njen izbor medicine za životni poziv. Želela je da se bavi nečim čime će moći da pomogne ljudima. Učila je vredno, i spavala sa kostima učeći anatomiju, a miris formalina je i danas proganja.

Nakon završenih studija karijeru je započela u Kragujevcu u Hitnoj službi, a nakon nekoliko godina je prešla u Smederevsku Palanku. Tamo se udala, ali i razvela. Nakon razvoda je želela da napusti Palanku, pa je tako došla u Beograd. Tu je specijalizirala kardiologiju.

- Noći sam provodila u Hitnoj službi, a dan u Urgentnom centru, pod budnim okom mog mentora profesora kardiologije Dejana Boškovića. Svi studenti su ga se plašili, a ja sam imala tu sreću da mi bude mentor. On je bio ništa drugo do genijalac.

Svoju novinarsku karijeru je započela 1995. godine kao urednik naučnog časopisa "Halo 94". Nakon što je jedna novinarka drugog programa Radio Beograda provela noć sa njom u Hitnoj pomoći, počela je i njena savetnička karijera po kojoj će ostati upamćena. Uključivala se u program Radio Beograda, nešto kasnije i Radio Novosti. Vodila je emisiju Kroz odškrinuta vrata, gde su gostovali lekari iz raznih oblasti, a gledaoci su imali priliku da pitaju za savete. Na Radiju Jat je vodila emisiju Kiseonik.

- Nakon toga počinje i moja televizijska karijera. Počinjem da gostujem kod Dragutina Gregorića u emisiji Viva. U to vreme sam sarađivala i sa časopisima "Ana" i "Bazar". Tako počinjem saradnju sa mnogim medijima gde se uključujem u program sa savetima vezanim za zdrav život. Sada sam profesionalno vezana za RTS i Studio B, koji mi je posebno važan, jer sam od njih dobila nagradu Naj Beograđanin, upravo za to moje savetovanje, i to mi je među najdražim priznanjima koje sam u životu dobila.

U slobodno vreme voli da putuje i gleda serije. Trudi se da vodi zdrav život. Ne puši i ne pije, ali kao i svaki živ čovek ne može se pridržavati svega što i sama savetuje. Sa kilogramima vodi bitku, ali se teško odriče slatkiša.
Nada Macura je postala zaštitni znak Beograda. Zbog njenih izveštaja o saobraćajnim nesrećama iz protekle noći, nastala je i čuvena kletva: "Dabogda te Macura jutrom pominjala."