Vojislav Šešelj rođen je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, rođene Misita. Porodica Šešelj potiče iz Donje Hercegovine, iz sela Mareva Ljut u Zavali. Godine 1925. zbog malog broja kaluđera manastirsko imanje u Orahovom Dolu podeljeno je na obrađivanje seljacima iz okoline. Jedan od njih bio je i njegov deda Vojislav Šešelj. Godinu dana kasnije tu je rođen njegov otac Nikola. Majka je iz susednog sela Kijevo Do, iz jedne od najstarijih porodica u Popovom Polju. Brat njenog dede Veselin Misita bio je prvi oslobodilac Loznice, pošto je, kao potpukovnik kraljevske vojske komandovao oslobođenjem ovog grada 1941. godine. Otac je bio železničar, kondukter u ŽTP-u Sarajevo. Porodica Šešelj živela je u iznajmljenoj trošnoj kući s mnogo vlage, na staroj železničkoj stanici.

- Iako se teško i oskudno živelo, bilo je to lepo i veselo detinjstvo. Ali, uvek je to tako. Roditelji su mi pričali da je toliko vlage bilo u toj sobici da ako stave cipele pod krevet, one za nekoliko dana pozelene. Nismo imali kupatilo, ni vodu, pa sam u klozet morao da idem na železničkoj stanici - pričao je Vojislav.

Otac je često zbog posla bio na putu, a majka Danica nije radila. Ponekad je pomagala pijačnim prodavcima kako bi zaradila za porodicu. U poslovima joj je pomagao i mali Voja.

- Počeo sam da radim sa 10 godina. Bio sam na železničkoj stanici carinski magacioner, pa smo otac i ja nosili pakete.

U prvi razred osnovne škole krenuo je u septembru 1961. godine. Upisali su ga, kao i sve njegove vršnjake sa stare železničke stanice u Osnovnu školu "Vladimir Nazor" u Novom Sarajevu. Međutim, pošto je u njegovoj generaciji bilo mnogo đaka, osnovana je nova škola "Bratstvo-jedinstvo" kod hotela Bristol, na staroj železničkoj stanici u Sarajevu. Inače, bio je jedan od najboljih đaka u razredu, govorio je da je još u prvom razredu pročitao skoro 100 knjiga dečje literature. Kao dečak umeo je i da se potuče, a prvi televizor otac je kupio kad je bio u šestom razredu. U školi je često zbog nestašluka dobijao batine od učitelja, koji je bio Crnogorac:

- Tukao nas je lenjirom, udarao packe po rukama, šamare, vukao za uši, vukao za kosu i za najobičniji nestašluk. Voleo sam da prkosim i teram inat, pa me batine nisu zaobišle.

U jednu devojčicu se smrtno zaljubio u drugom razredu i to je trajalo skoro kroz celu osnovnu školu. U gimnazijskim danima išao je na radne akcije sa kojih nosi samo lepe uspomene. U Savez komunista je primljen upravo na radnoj akciji u Banjaluci, 1971. godine. Sa još dvojicom brigadira koji su imali najkrvavije žuljeve primljen je u partiju.

- Kada sam to saopštio ocu, on je samo ljutito odmahnuo rukom, rekavši mi: "Šta će ti to? To ti ne treba. To ti samo može probleme u životu stvoriti, u velikim si zabludama! Osim toga, niko od Šešelja nije ni bio, niti je uz komuniste!"

Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu za dve godine i osam meseci 1976. godine, a već sledeće godine je magistrirao. Doktorirao je u Beogradu dve godine kasnije. Najmlađi je doktor nauka u tadašnjoj SFRJ.

Članska karta Komunističke partije oduzeta mu je 1981. godine, a izbačen je i sa Beogradskog univerziteta, gde je radio kao asistent. Uhapšen je zbog nacionalizma i osuđen na osam godina zatvora. U zatvoru je proveo dve. Na kaznu zatvora drugi put je osuđen 2. oktobra 1990. godine, zbog pokušaja rušenja Kuće cveća i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u odbranu Republike Srpske Krajine. Po izdržanoj kazni ponovo je uhapšen 23. oktobra iste godine i osuđen na 45 dana zatvora. Šešelj se dva puta ženio. Prva supruga mu je bila Vesna Mudreša, sa kojom ima sina Nikolu (30), kome je kum na krštenju bio Vuk Drašković, dok je njegovim sinovima kumovao Tomislav Nikolić. Nikola se rodio dok mu je otac bio u zatvoru. Sa sadašnjom suprugom Jadrankom ima tri sina - Aleksandra (21), Mihaila (18) i Vladimira (16). Nikola mu je podario mu je unuke Vojislava i Ljubomira.

Šešelj je predsednik SRS-a od osnivanja, odnosno 1991. godine. Bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini Savezne Republike Jugoslavije, obavljao dužnost potpredsednika Vlade Srbije, a od 1996. do 1998. bio je predsednik opštine Zemun.                                                                   S. Đurić