Zorica Brunclik rođena je 29. juna 1955. godine u Beogradu. Prešla je put od siromaštva do zvezdanog sjaja. To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život.

- Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je samo majka zarađivala.

Bila je najstarija i jedino žensko u porodici. Pošto su se roditelji veoma rano rastali, majka je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ona je rasla okružena siromaštvom, ali i bogatstvom. Otac ju je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje bogate porodice, samo da bi, kako kaže, napakostio njihovoj majci. Kod očevih je živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu. Posle određenog vremena mama bi dolazila po malu Zoricu da je vrati kući, a ona ju je tada najviše mrzela, jer se vraćala siromaštvu. Petogodišnja Zorica je želela da je ostavi kod tate da uživa u izobilju. Sa suzama u očima i danas se seća kako je mama jednom prilikom došla po nju noseći joj najjeftinije grožđe, a Zorica, koja je kod oca jela krupne grozdove, bacila je majčin dar. Pevačica kaže da to sebi nije oprostila ni dan-danas.

Majka je radila u ciglani, a Zorica bi joj nosila doručak, samo hleb i flašu vode. Kada je Zorica krenula u osnovnu školu, majka Zlatija joj je zbog đačkih obaveza ukinula odlaske u raskošnu očevu kuću. Srećna okolnost bila je što se njena majka družila sa majkom pevača Bore Spužića Kvake, čijoj ćerki je bila potrebna pomoć oko školskih zadataka. S obzirom na to da je bila odličan đak, rado joj je izlazila u susret. Uvek se najavljivala u vreme ručka, znajući da će je pozvati da s njima jede.

- Majka je bila stroga i ponosna, nije nam dozvoljavala da tražimo. Ako smo bili gladni, morali smo da se dovijamo na razne načine ne bi li se najeli.

Doživotno će pamtiti reči kojima joj se Bora kao 15-godišnjoj devojčici obratio: "Zašto se mučiš, bolje ti je da ideš da pevaš i pomogneš tu svoju sirotinju!" Zorica kaže da se rodila da bi pevala. Tek što je prohodala stajala je na šamlici i pevala.

Bora ju je odveo u Beogradsku estradu, gde je odmah dobila šansu. Braća Karić, koji su u to vreme imali bend Plava zvezda, tražili su pevačicu, pa je Zorica ubrzo s njima počela da nastupa. Nekoliko meseci kasnije zaradila je tri puta više od mesečnih primanja svoje porodice. Međutim, kada je videla ogromnu sumu novca na računu svoje ćerke, oprezna majka odvela ju je pravo u policiju da se utvrdi na koji način ju je zaradila. Nakon što su joj objasnili da je sve stečeno pošteno, otišle su u kupovinu i za sav novac kupile hranu.
Brzo je stigla do dugo željene ploče. U međuvremenu joj se dogodila prva ljubav, a najstariju ćerku Mariju rodila je s nepunih 18 godina.

- Njen otac nije želeo da se oženi pevačicom, a pri tom je imao i verenicu. Odmah mi je rekao da ne maštam o braku. Bila sam i tada dovoljno zrela i samostalna, pa sam mu tražila samo da prizna dete.

Veliki uspeh koji je postigla njena pesma "Ne daj da nas rastave" otvorila joj je sva vrata. Bila je u vrhu top-lista radio i TV stanica, honorari su postajali sve veći, a turneje su se nizale. Od te 1975. godine, kada je snimila prvu ploču, ostvarila je milionske tiraže. Uporedo sa građenjem muzičke karijere završila je srednju školu, a kasnije i diplomirala ekonomiju. U međuvremenu se prvi put udala i rodila sina Đorđa. Njegov otac je svirao u njenom orkestru dve godine. Venčali su se u inat njegovoj majci, koja nije želela pevačicu za snahu. Brak se ubrzo raspao, jer ju je tadašnji muž napustio. Potom se udala i drugi put, rodila ćerku Miljanu.

Preokret u ljubavnom životu dogodio se Zorici 1980. godine kada je srela harmonikaša Miroljuba Aranđelovića Kemiša, kojeg smatra božjom nagradom. Sa njim ima ćerku Zlatu.

- Vesnu Zmijanac volim najviše na svetu, jer mi je razvodom od Miroljuba dala najlepši mogući poklon. U vreme kada se pričalo da sam ja rasturila njihov brak, nije htela da kaže da su se oni rastali skoro godinu dana pre naše veze, ali ne ljutim se na nju.

Ulazak u politiku joj se obio o glavu, a jedno vreme se pričalo da će biti ministar kulture. Bila je funkcioner u JUL-u i prijatelj sa Mirjanom Marković, zbog čega se posle 2000. našla u problemima.

- Bez ijednog uzetog dinara doživeli smo užasne nepravde, od informativnih razgovora u policiji, provaljivanja u stan najstarije ćerke, bacanja bombe na moju kuću, kućnog pritvora. Prolazili smo pravu golgotu. U politiku sam ušla iz čiste ideologije i želje da nešto popravim u svojoj branši.

Zorica se posle svega našla u Srpskoj naprednoj stranci, ali bez medijskog eksponiranja. Više decenija se nije odrekla ružičaste kose uprkos modnim kritičarima koji je zovu "horor u ružičastom".                                        S. Đurić