Danas je ponovo u opoziciji. Iako su mnogi smatrali da to neće lako podneti, on je posle gubitka decenijske suverenosti u Kragujevcu izjavio da kreće u kampanju "od dvorišta do dvorišta" i poručio Radomiru Nikoliću, sinu svog zemljaka, koji ga je oborio sa vlasti: "Vidimo se na izborima!" Po tome mnogi cene da "šef" ili "čile", kako ga uglavnom oslovljavaju njegove pristalice, planira da nastavi svoju trku.

Veroljub Stevanović je po obrazovanju mašinski inženjer. Fakultet je završio u Kragujevcu gde je i rođen u naselju Stara radnička kolonija. Do devedesetih je bio direktor montaže u Zastavi. Svoju političku karijeru započeo je u SPO-u sa Vukom Draškovićem. Igrom sudbine, baš ta stranka sa kojom je na lokalu bio u koaliciji, otkazala mu je pretprošle nedelje poslušnost kada je njegova većina počela da se osipa.

Zvuči apsurdno, ali su ga protivnici iz Srpske napredne stranke ovog puta pobedili sa njegovim ljudima koji su prešli na drugu stranu. Otprilike tu se na nacionalnom nivou bar za sada završava i priča o decentralizaciji koju je Stevanović pokušavao da sprovede u delo sa Mlađanom Dinkićem.

Deklarisao je ideju da Beograd ne može da diktira život u Kragujevcu, iako je često hvatao vezu sa centralama beogradskih stranaka i njihovim liderima kako bi lakše ostvario svoje zamisli. S druge strane, kada je bio na vrhuncu vlasti često je ignorisao predsednike Srbije ili važne ministre čija politika nije bila po njegovoj meri, pa nije hteo ni da bude na istom događaju s njima. Voli da kaže da je predvodio Kragujevac koji je u vreme vladavine Slobodana Miloševića bio jedini opozicioni grad tadašnjem režimu i uspeo da preživi.

Stevanović osim politike voli golubarstvo. I fudbal. Da može, sve bi sam radio, često zaboravljajući da je i politika kolektivni sport. Koliko su ga nervirali politički protivnici, toliko su mu na živac išli i nesposobni saradnici, bez obzira na to da li ih je sam birao ili su mu dodeljeni u političkim kvotama. Jednom je izjavio da kada nekom tri puta kaže da nešto uradi, na kraju izgubi strpljenje i to ipak sam odradi.

Poznat je po tome što se zdravo hrani. Piše isključivo parker penkalom i njegove sekretarice su u fioci uvek imale bar po dve rezervne. Po sopstvenom priznanju, vreme najviše voli da provodi na Hilandaru. Tamo se, kaže, najbolje opusti i napuni novom energijom. Pre nekoliko godina okupio je ljude koji imaju para da obnove ambulantu, a posle požara na Svetoj gori redovno ih je obilazio i nadgledao obnovu.

Pre nego što je prvi put ušao u gradonačelnički kabinet, prvo ga je okadio. Osim planova za Kragujevac uneo je i mnoštvo pravoslavnih obeležja, dok je u ormarima čuvao retke flaše vina. Njegova uzrečica "ovoga mi krsta" poprimila je novo značenje pre četiri godine. Tada je, uprkos velikoj antikampanji, podigao Đurđevdanski krst na samom ulazu u Kragujevac, visok 18 metara sa Isusovim raspećem, s jedne, i likom Svetog Đorđa s druge strane.

Tek kasnije je u blizini tog krsta postavljeno obeležje Fijata koje je nagoveštava da se ulazi u grad automobila. Nije da mu je dolazak torinske kompanije u Kragujevac bio manje važan.

Za Stevanovića i saradnici i protivnici kažu da je tvrdoglavi individualac. Mnogi su očekivali da će pre dve godine, kada su raspisani izbori, posle tri mandata na čelu Kragujevca istrčati počasni krug i povući sa političke scene odmarajući se sa unucima. Odlučio je da nastavi maraton.                            N. Đorđević