Ljubivoje Tadić rođen je 28. jula 1960. godine u Novom Sadu. Potiče iz poznate glumačke porodice. Otac Rastko je bio glumac, a stric Ljuba Tadić, doajen srpskog glumišta. Osim talenta za glumu, od oca i strica nasledio je i ljubav prema Crvenoj zvezdi. U muškim razgovorima u kući žučno se raspravljalo više o Zvezdi, nego o pozorištu. Sa ocem i stricem stalno je išao na utakmice Crvene zvezde. Otac je uvek nosio jabuke.

- Pre utakmice ili u poluvremenu, on bi nožićem seckao jabuku, davao nam po deo i bajao: "Kako ja sečem ovu jabuku, tako mi dajemo golove." Bilo nam je zabavno, društvo je bilo glasno i uvek se znalo ko gde sedi.

Hteo je Ljuba jedno vreme da igra fudbal, ali je od toga odustao jer je morao da izabere - lopta ili škola. Moja baka, mamina mama Mara, mislila je da bi bilo dobro da budem ili radio-amater ili da igram folklor. Govorila je: "Ti radio-amateri i folkloristi se jako lepo druže i često putuju."

Upisao je književnost na Filološkom fakultetu, u želji da se bavi sportskim novinarstvom, ali je posle druge godine, krišom od roditelja, polagao prijemni ispit na Akademiji dramskih umetnosti koju je završio u klasi profesora Predraga Bajčetića. Zbog ljubavi prema glumi odrekao se i stipendiranja baba-tetke Milje, koja mu je u želji da Ljubivoje postane profesor svakog meseca slala novac da kupi novo odelo i odvede devojku u pozorište i bioskop.

- Tetka Milja je bila sestra moga dede Svete, Rastkovog i Ljubinog oca, koji je pre Drugog svetskog rata bio profesor. Davala mi je poprilično dosta novca, više nego što je moj otac imao platu u Narodnom pozorištu.

Svi su je zvali tetka pošto se nikad udavala. Bila je apotekar po struci, doktorirala je farmaciju u Zagrebu 1923. godine i cenila je samo nekoliko zanimanja: profesor, lekar i inženjer. Novac mu je davala jer je mislila da će biti profesor. Od ljubimca broj jedan postao je omražena ličnost.

Kad je položio sve ispite sa druge godine, stric Ljuba pozvao ga je da mu se, za nagradu, pridruži u Dubrovniku, budući da se tamo spremao za ulogu kralja Lira u istoimenoj predstavi, u režiji Paola Mađelija. Vrdao je mladi Ljubivoje jer se krišom pripremao za prijemni na Akademiji. Iako mu je stričeva ponuda bila primamljiva, nije mu bilo zgodno da avgust provede van Beograda. Stricu Ljubi nekako je izvrdao i rekao da u Dubrovnik ne može jer njegovu tadašnju devojku roditelji ne puštaju da ide s njim. U međuvremenu su ga primili na Akademiju, pa Dubrovnik tog leta nije video. U Narodnom pozorištu je zaposlen od 1984. godine.

Bio je aktivni učesnik promena vlasti 2000. godine. Do 2003. godine bio je poslanik u Veću građana Skupštine SR Jugoslavije, a upravnik Narodnog pozorišta do 2005. godine.

Otac i stric su bili odbornici u Skupštini grada, a Ljubivoje je politički najdalje dogurao, kao poslanik u Saveznoj skupštini poslednje Jugoslavije. Na sceni nacionalnog tetra oživeo je lik i delo velikog i odanog srpskog prijatelja, Švajcarca Arčibalda Rajsa. Poznati glumac je ne samo tumač glavne uloge, već potpisuje dramaturgiju i režiju priče o švajcarskom doktoru hemije i univerzitetskom profesoru koji je sa srpskom vojskom u učestvovao Prvom svetskom ratu i u Srbiji ostao do smrti da bi, kako je govorio, bio od koristi narodu koji je toliko zavoleo. Pre "Arčibalda Rajsa" napisao je drame "Kako je divan taj prizor" o Nikoli Tesli i Đorđu Stanojeviću, "Oproštajni koncert" o poslednjim danima Jesenjina i Majakovskog, "Seobno platno srpsko" o Velikoj seobi Srba. Oženjen je glumicom Anđelkom Milivojević Tadić. Imaju sina Rastka, studenta filmske i TV režije, i ćerku Ružicu Anju, koja studira književnost.

U Narodnom pozorištu kolege su se organizovale i donirale pomoć da Tadiću i njegovoj porodici bar malo olakšaju materijalnu situaciju kad izađe iz bolnice, pa su zasad nabavljeni bela tehnika i kuhinjski nameštaj.

                                                                                                                  S. Đurić