Darko Bajić rođen je 14. maja 1955. godine u Beogradu. Početkom Drugog svetskog rata njegova majka Danka studirala je biologiju. Krajem 1942. godine, kao mlada ilegalka, uhapšena je u raciji tadašnje specijalne policije u Beogradu, koji su je mučili i batinali u zloglasnom logoru na Banjici.

Bez svesti je ležala u podrumu zgrade specijalne policije kada je dežurni doktor odlučio da je proglasi mrtvom. Međutim, pomerila je mali prst na ruci i on je naredio da je hitno odvedu u bolnicu. U banjičkom logoru dočekala je kraj rata strahujući da se ne nađe na spisku za streljanje. Darkov otac Miloš je na Banjicu stigao pošto su ga kao partizana u borbi zarobili četnici u valjevskom kraju.

Spasao ga je lokalni seljak koji ga je zaposlio kod sebe na imanju. Posle nekoliko dana peške kroz šumu pobegao je u Beograd. Video je konkurs za upis u Likovnu akademiju i prijavio se. Na prijemnom ispitu Miloša je sačekala specijalna policija i odmah ga odvela u logor na Banjici, gde je upoznao Danku. Posle nekoliko nedelja Nemci su ga deportovali u logor Mathauzen.

- Moji roditelji su se kasnije ponovo sreli u oslobođenom Beogradu. Mama je postala profesorka biologije, a tata prvi apstraktni slikar u socijalizmu SFRJ.
Darko kaže da je kao klinac bio nemiran i da po nekoliko dana nije dolazio kući. Uživao je da sa drugovima istražuje beogradska izletišta, podrume, dvorišta, ulice. Išao je iz krajnosti u krajnost, pa je nekad po ceo dan provodio u svojoj sobi seckajući delove novina i lepio ih u kolaže. Sve je to bilo čudno majci Danki i sumnjala je da se razboleo pa mu je stalno merila temperaturu.

- Dušu sam joj jeo jer nikada ni u čemu nisam znao za meru. Nedelju dana ne bih ulazio u kuću lutajući Beogradom, pa bih tri dana neprekidno u svojoj sobi crtao automobile.

Darko je išao u Prvu beogradsku gimnaziju u kojoj mu je majka bila direktorka. Stalno su mu deca davala razne nadimke, a najgori je bio VDS, što je značilo viši Dankin savetnik.

U to vreme duga kosa za mladiće i mini suknja za devojke bile su strogo zabranjene. Jednog dana Darkova majka pozvala je supruga telefonom i rekla:

"Druže Bajiću, ovde direktorka gimnazije u koju ide vaš sin. Momentalno dođite da preuzmete Darkovu ispisnicu jer je odbio da se ošiša."

- Otac je zgranut došao u školu i sa mojim razrednim starešinom ubeđivao mama Danku da me ne izbaci iz škole. Jedva su je ubedili jer je bio kraj školske godine. Pristao sam da se ošišam, ali sam uslovio mamu da se istovremeno u školi ošišaju svi koji imaju dugu kosu.

Čim je skratio kosu, Danka je naredila da svi u školi skrate kosu, o čemu je u "Politici" izašao i tekst.

Velika ljubav mu je bila i fotografija, pa je voleo da šeta po gradu i fotografiše. Tu ljubav je nasledio od oca. Sa drugovima je osnovao bend IF, a Darko je svirao bubnjeve. Na manifestaciji Majski susreti mladih 1972. godine na Kolarcu, grupa IF je dobila drugu nagradu. Pošto je voleo matematiku, Bajić je upisao kibernetiku na PMF-u posle srednje škole jer je pao na prijemnom za filmsku režiju. Posle godinu dana otišao je na studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka, jer je drugi put pao na prijemnom za režiju, koju je upisao iz trećeg puta.

Diplomirao je 1982. godine sa dugometražnim igranim filmom "Direktan prenos". Interesantno je da je to bio prvi slučaj da je student diplomirao sa dugometražnim igranim filmom, a ovo ostvarenje je iste godine bilo višestruko nagrađivano, specijalna nagrada žirija za debitantnog reditelja na Filmskom festivalu u Puli, Zlatna vrata Pule za najbolju produkciju i još desetina nagrada na ostalim festivalima u Jugoslaviji, dok je na međunarodnom filmskom festivalu u Manhajmu film osvojio tri oficijelne nagrade.

Darko je režirao filmove "Početni udarac", "Crni bombarder", "Balkanska pravila", "Rat uživo", "Na lepom plavom Dunavu", zatim serije "Sivi dom" i "Zaboravljeni". Oženjen je Draganom koja je završila književnost. Imaju ćerku Darju.