Cela ova balkanska ujdurma uzdrmala je ionako krhku stabilnost regiona, a žrtve zločina opet su iskorišćene kao začin u političkoj čorbi.

Sin Alije Izetbegovića rođen je 28. juna 1956. u Sarajevu. Ima dve sestre, Sabinu i Lejlu. Sabina je dugo godina bila šefica očevog kabineta, a Lejla direktorka prve bošnjačke gimnazije. Bakir je diplomirao 1981. godine na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu, a godinu kasnije zaposlio se kao konsultant u firmi Konsalting u Sarajevu, gde je radio do 1991. godine.

Neki podaci govore da su se Bakirovi preci iz Beograda 1868. godine doselili u Bosanski Šamac. Radilo se o veoma uglednoj i bogatoj porodici koja je uzela prezime po izvesnom begu Izetu i postala Izetbegović. U narednih nekoliko decenija Izetbegovići su u Šamcu kupili velike posede i postali jedna od najuglednijih trgovačkih porodica u tom gradiću. Godine 1925. tu je na svet došao Alija, ali samo tri godine kasnije cela porodica se preselila u Sarajevo.

Zanimljivo je da se u istoj kući gde se rodio Alija, rodio i Zoran Đinđić.

- Ni sam nisam mogao da verujem u to dok mi nisu ispričali rođaci koji dobro poznaju Šamac. Reč je o skoro neverovatnom spletu okolnosti, ali je činjenica da su moj otac i Zoran Đinđić rođeni u istoj kući.

Bakir je u Sarajevu proveo i detinjstvo i mladost, a u Šamac dolazi veoma retko.

- Otac nikada nije uticao na mene u izboru životnog puta. Čak mi ni oko vere nije puno tupio. Recimo, voleo je da puno vremena provodim na ulici, jer nije želeo da izrastem u nekog smotanog sina. Na ulici sam naučio igrati košarku, svirati gitaru, snalaziti se - pričao je Bakir.

Pred kraj studija, Bakir je upoznao sadašnju suprugu Sebiju, kojom se nakon nekoliko godina zabavljanja i oženio. Sebija je završila medicinu i važi za jednog od najuglednijih ginekologa u BiH. Imaju ćerku Jasminu, koja se, između ostalog, bavi i novinarstvom. Tokom rata Bakir je bio lični sekretar svog oca. Posle rata nastavio je da se bavi politikom. Poslednjih više od 10 godina prošao je put od kantonalnog, preko federalnog do državnog parlamenta. Godinama je bio poslanik i šef poslanika Stranke demokratske akcije. Istovremeno, vodio je nekoliko bitaka za prevlast u SDA. Poraz u trci za predsednika stranke sa Sulejmanom Tihićem mnoge je naveo da kažu da je to i kraj Bakira Izetbegovića, a da je kandidatura za predsedništvo poslednji ekser u njegovom političkom kovčegu.

"Njujork tajms" ga je optuživao da je stekao veliko bogatstvo pošto je godinama bio na čelu Zavoda za izgradnju Sarajeva. Još sredinom 90-ih godina prošlog veka nemačke i austrijske institucije istraživale su njegove tajne račune, povezanost s međunarodnim terorizmom i pranjem novca.

Štampa je pisala da su izveštaji Interpola o aktivnostima oca i sina Izetbegovića stigli u ruke tadašnjem zameniku ministra MUP-a Jozi Leutaru, koji je baš tada ubijen.

Sa suprugom Bakir deli vlasništvo nad stanom i kućom. Za sebe kaže da ne voli zapaljivu retoriku jer prazne konzerve stvaraju najveću buku.

Organizovao je i pomogao izgradnju džamija u Sarajevu, Istiklal, Kralj Fahd, Koševo, Jordanska džamija, Malezijska džamija, Sokolje i Plave džamije u Donjem Vakufu.

Bakir je preko video-linka organizovao i promociju knjige Redžepija Tajipa Erdogana na dan izbora za predsednika Turske. To što je Bakir preko video-linka Erdogana nazvao "našim vođom", nadahnuto ocenivši njegovu buduću pobedu kao pobedu svih muslimana, nije se dopalo ni Srbima ni Hrvatima. Politički, nije se bogzna koliko dopalo ni Erdoganu, koji je morao da spusti loptu i otpozdravi Bakiru da voli i on njih, ali da im u BiH želi suživot sa Srbima i Hrvatima. Mediji su pisali kako je bio prijatelj s ratnim profiterima i ljudima s dna moralne lestvice bosansko-hercegovačkog društva. Svako poređenje sa ocem smatrao je nečim što je njemu samom štetilo, iako je imao priliku da politiku uči u najtežim situacijama direktno od najvećih Bošnjaka.