Vitalij Čurkin rođen je u Moskvi 21. februara 1952. godine. Kao dečak igrao je u dva filma o Lenjinu i još jednom ostvarenju, ali je umetničku karijeru rano prekinuo. Školovao se na Moskovskom institutu za spoljne poslove 1974. godine, a doktorirao na Sovjetskoj diplomatskoj akademiji 1981. godine.

Prošao je sve stepenice diplomatske karijere, uključujući mesto direktora Informacionog odeljenja Ministarstva inostranih poslova SSSR, i predstavnika za štampu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije, kao i posao zamenika šefa diplomatije od 1992. do 1994. godine. Kao ambasador je službovao u Belgiji i Kanadi.

U periodu između 1974. i 1979. godine bio je član sovjetske delegacije na pregovorima o ograničavanju strateškog naoružanja. Široj srpskoj javnosti Čurkin je postao poznat 1994. godine kada je kao pomoćnik ruskog ministra inostranih poslova uspeo da izdejstvuje povlačenje snaga bosanskih Srba sa položaja oko Sarajeva, spreči napade NATO-a na njih i rasporedi dva bataljona ruskih vojnika između zaraćenih strana. Za rukovodstvo na Palama Čurkin je bio još jedan Jeljcinov Rus koji je "izdao Srbe", dok je na Zapadu doživljavan kao srpski čovek.

- Život diplomate uopšte nije tako blistav kako to izgleda onima koji o ovoj profesiji sude iz filmova. Raskošni balovi i grandiozni prijemi veoma su retki i po pravilu imaju strogo utvrđen karakter.
Ističe da je prilika za odmor i opuštanje veoma malo i da veoma malo trenutaka provodi sa porodicom.

- Za diplomatu porodica nije tek pouzdana zaleđina nego često i jedina iskrena moralna podrška.

Čurkina, ne bez razloga, smatraju iskusnim stručnjakom za SAD. U ruskom ministarstvu inostranih poslova i danas se prepričava kako je još u sovjetska vremena kao drugi sekretar ambasade u Vašingtonu otišao u američki Kongres i na odličnom engleskom jeziku ušao u žestoku polemiku sa kongresmenima o ljudskim pravima. Kako se ispostavilo, potreba da se sa neistomišljenicima polemiše otvoreno i oštro nije ga napustila ni do danas. Nije čovek koji će se ustezati da, ako treba, i najoštrijim tonovima iznese svoje mišljenje ili odbrani mišljenje zemlje koju zastupa.

Kada je aprila 1992. postao zamenik tadašnjeg šefa ruske diplomatije Andreja Kozirjeva, Vitalij je prvi put u istoriji ruske diplomatije počeo da drži redovne otvorene brifinge za strane novinare. Pre tri godine mediji su ga optužili da je pretio šefu katarske vlade Hamadu bin Jasemu. On je tada demantovao navode da je tokom sastanka sa premijerom Katara u Njujorku u okviru debate o Siriji, pretio i grubo se ophodio prema Jasemu.

- Teško je zamisliti da sam pretio i zastrašivao nekoga u prisustvu delegacije od 20 ljudi - izjavio je Čurkin.

Pre toga arapski mediji preneli su vest da je Jasem rekao Čurkinu da ne ulaže veto na rezoluciju o Siriji, jer će u protivnom oterati sve arapske zemlje od Moskve, na šta mu je Čurkin navodno odgovorio:

- Još jednom vikni tim tonom i vašeg Katara neće biti do sutra.

Govoreći o propagandi, Čurkin je kazao da to vidi često u američkim medijima, koji su činili sve da diskredituju Olimpijske igre u Sočiju.

- Radim više od 30 godina sa novinarima i došao sam do pesimističkog zaključka - ono što se ranije nazivalo cenzurom, sada se zove "linija novina". Informativni sektor postao je bojno polje. U svim zemljama je informativna politika deo spoljne politike. Kada sam odrastao, bili smo bombardovani radio-stanicama, koje je zvanično finansirala CIA.

Oženjen je, ima dvoje dece. Ćerka Anastasija je novinarka na televiziji Rašn tudej. Govori engleski, francuski i mongolski. Čurkin je i presedavajući Arktičkog saveta, jer slovi kao veliki poznavalac i entuzijasta kad je reč o arktičkoj divljini.

                                                                                                  Sonja Đurić