Fudbaler crno-belih obradovao je navijače ne samo golom nego i izjavom da ostaje u dresu crno-belih i da juriša na 11. titulu, iako se bliži četrdesetoj i penzija mu uveliko kuca na vrata.

Saša je i klupski rekorder u broju postignutih prvenstvenih golova, a nije odigrao sezonu bez postignutog gola, a ujedno je izbio na čelo liste najboljih strelaca u istoriji kluba u evropskim utakmicama. Zato navijači Partizana s razlogom pevaju: "Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan."

Saša Ilić rođen je 30. decembra 1977. godine u Požarevcu. Kao dete doselio se sa roditeljima u Beograd i počeo da trenira fudbal kad je imao samo devet godina. U Partizan je stigao davne 1988. godine. Prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Partizanom 1996. godine, kada je jednu sezonu igrao za Teleoptik.

Uspešni sportista već devet godina uživa u skladnom braku sa svojom izabranicom Tijanom, diplomiranim menadžerom, sa kojom ima dvoje dece, petogodišnjeg Nikšu i dvogodišnju ćerkicu Nevu. Iako nerado priča o svom privatnom životu, Saša ističe da je naučen da je porodica svetinja. Nema šta ne bi uradio za decu, roditelje, sestru Bosu i sestrića Nestora, uz kojeg se spremao za ulogu tate. Nije od očeva koji bi voleli da im naslednici budu njihove verne kopije.

- Svejedno mi je da li će biti akademik ili prodavac, vrhunski sportista ili bankar.
Ilić nikada nije zapostavljao privatni život zarad fudbala.

- Ne krijem, voleo sam da izlazim. Dešavalo mi se i da ostanem duže nego što treba ili popijem koju više, ali ne tako često kako su ljudi pričali. Jesam veseljak, ne i boem. Umeo sam da razgraničim karijeru od provoda, a da nisam, odavno bih izlazio u rubrikama "gde su, šta rade".

Osim porodici, fudbaler veoma je privržen i svojim prijateljima.

- Ne mogu da zamislim život bez prijatelja, oni su mi najvažniji posle porodice. Hvala bogu, imam dovoljno pravih.

Ilić ističe da je nekad bilo više prijatelja, ali lažnih, koji su sa njim bili zbog njegove popularnosti ili galantnosti. Ove koji su preživeli selekciju, koji ga vole takvog kakav jeste, sa svim manama i bubicama, čuva kao zenicu oka. S nekima je još od detinjstva, koje je proveo u Požarevcu, u maminim i tatinim selima Sibnica i Brzohode, Kostolcu i Borči, a ostale mu je doneo sport.
"Grobari" ga obožavaju, a njemu nije sasvim jasno zašto je ispred nekih drugih Partizanovih legendi.

- Nemam pametno objašnjenje za toliku ljubav navijača prema meni, mada je taj odnos često išao od jednog do drugog ekstrema. Ili su me kovali u zvezde i kleli se u mene ili mi zviždali iz sve snage, ismevali moje izjave i krivili za neuspehe Partizana. Nije mu jasno zašto o njemu novinari pišu "Sale flaša" ili "Sale vinjak", a ne znaju da je samo jednom u životu probao čašicu vinjaka i odmah se ispovraćao.

Najlepše uspomene posle Partizana vežu ga za Galatasaraj iz Istanbula i odlazak iz ovog kluba smatra najvećom greškom. Doživeo je da mu navijači u nekoliko zemalja skandiraju ime.

- U Galati sam proveo dve lepe godine i iz ove perspektive možda mi se čini da je odlazak iz Istanbula u Salcburg velika greška.

A da ga Turci nisu zaboravili, govori i činjenica kada je pre nekoliko godina bio sa Partizanom u Istanbulu, jedan od treninga pratila je i grupa konobara iz hotela u Beleku. Razlog je bio upravo Saša Ilić.

- Događa se i na ručku da vam ljudi prilaze i pitaju da se slikaju sa vama, što, naravno, ne možete da odbijete. Imponuje mi što navijači Galatasaraja i dan-danas na utakmicama skandiraju moje ime.

Mogao bi da se skući gde hoće, ali srce ga vuče samo ka Beogradu. Kao čoveka kojeg ne drži mesto izluđivali su ga sati izgubljenog vremena u saobraćajnom haosu na ulicama Istanbula, ali uživao je u njegovom koloritu, neverovatnoj veličini, ponudi znamenitosti i mesta za zabavu, hrani, moru... Salcburg je svojom germanskom uređenošću i urednošću, mirom i tišinom sušta suprotnost.

- Svuda mi je bilo lepo, ali uvek sam žudeo za Beogradom. Ovde je moj dom, sve što mi znači i što volim. Ne sviđa mi se kuda kao zemlja i narod idemo, ponekad se osećam kao stranac u svom gradu, ali ne bih nigde drugde živeo.
Nije opsednut automobilima i telefonima. Ne menja ih sa svakim novim trendom, ne podnosi SMS, MMS, Skajp, Fejsbuk i slične stvari koje samo još više otuđuju ljude. Voli da gleda u oči čoveka s kojim priča.

                                                                                               S. Đurić