Jozef Sep Blater je rođen 10. marta 1936. u malom švajcarskom mestu Vispu, blizu Siona. Od 1948. do 1971. amaterski je igrao fudbal u prvoj diviziji. Diplomirao je na Sion i Sent Moric koledžima, a zatim završio postdiplomske studije poslovne administracije i ekonomije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lozani.

Ovaj iskusni sportski diplomata ima dugu i raznovrsnu karijeru. Bio je i član organizacije sportskih novinara Švajcarske, pa Društva sportskih menadžera, šef za odnose s javnošću Turističke zajednice kantona Valazan, generalni sekretar Hokejaške federacije Švajcarske... Od 1975. godine Blater je radio u FIFA, prvo kao tehnički upravitelj, zatim kao glavni sekretar, a nakon toga i predsednik FIFA.

Više od decenije suočen je sa optužbama za korupciju u ovoj organizaciji. Osnovao je i Etički komitet za ispitivanje korupcije i iako je smenjeno nekoliko čelnika kontinentalnih organizacija uspeo je, bar formalno, da skine ljagu sa svog imena. Hteo je da ograniči broj stranaca na pet, navodno direktno je uticao na odluke o domaćinima šampionata 2018. i 2022. godine.

Ismejan je i kritikovan u medijima kada je predložio da žene nose opremu koja treba da istakne njihov stas i tako privuče mušku publiku, neveštim izjavama o homoseksualcima, kao i zbog toga što je dozvolio korišćenje savremene tehnologije. Nekoliko stotina navijača švajcarskog fudbalskog prvoligaša Siona protestovalo je u tom gradu pre tri godine protiv Blatera zbog kazne koju je zaradio taj klub. Navijači su nosili plakate na kojima je Blater, predstavljen kao mafijaški kum.

On je pak u martu ove godine poručio političarima da prestanu da se mešaju u fudbalske poslove. Reagovanje Blatera usledilo je nakon što je ukrajinski predsednik Petro Porošenko pozvao svoje saveznike na bojkot prvenstva sveta 2018. godine dok Rusija ne povuče svoje trupe sa teritorije Ukrajine.

- Sve više je mešanja politike u fudbal, bilo je slučajeva u Africi, Evropi, Južnoj Americi... Pozivamo političare da prestanu sa uplitanjem u sport. Svetsko prvenstvo 2018. godine biće održano u Rusiji, to je sigurno. Oni rade veoma naporno i bojkot svetskog šampionata, ili bilo kog sportskog događaja, nikada ne bi bilo pravo rešenje - rekao je tada Blater.

Blater ima i zasluge, tako se izborio da i svetski prvak mora da igra kvalifikacije, da nacionalne organizacije moraju da sprovedu suspenzije igrača kao konačne i kad igrači nisu krivi a neposlušni su samo Englezi, da se proslava pogotka skidanjem dresa kažnjava žutim kartonom, da se utakmice ne igraju na visinama iznad 2.500 metara, da zažive svetska prvenstva u malom fudbalu i u mlađim kategorijama...

Poznati hrvatski fudbalski trener Ćiro Blažević rekao je za hrvatske medije da je Blater bogat čovek.

- Bogatstvo je nasledio od oca. Njemu ne trebaju pare. Evo ilustriraću vam, jednom prilikom mi je pozajmio 20.000 franaka, i kad sam došao da mu vratim dug, nije mi to dozvolio.
Sep je sa još 26 saradnika bio u centru skandala kada su dobili satove u vrednosti od 26.000 evra. Taj poklon ih je čekao po dolasku u Brazil na Svetsko prvenstvo. Etički kodeks FIFA zabranjuje da bilo ko prihvati poklon. Otad ga zovu majstor za satove. Živi u Cirihu i ima jednu kćerku.

Predsednik UEFA Mišel Platini rekao je da je prijateljski savetovao Blatera da napusti mesto predsednika FIFA, ali da je on to odbio "jer je prekasno".

- Nekad imam stomačnih problema zbog FIFA - rekao je Platini, a Dijego Maradona je Blatera nazvao doživotnim diktatorom. Jedini protivkandidat Blateru na izborima za prvog čoveka FIFA u Cirihu bio je jordanski princ Ali Bin al Husein, ali se on povukao u drugom krugu, pa je neuništivi Blater dobio i peti mandat.

S. Đurić