- To su moji sugrađani i jedna od stranaka na političkoj sceni - u čemu je problem? - izjavio je šokiranoj javnosti.

Nadimak Ćiro je dobio po lutku iz predstave. Nije mu se sviđao jer je ime imalo pogrdno značenje. Odlaskom u Dinamo nadimak je nakratko zaboravljen, jer su ga tamo zvali Blaž. Međutim, ubrzo su ga na terenu prepoznali sugrađani iz Travnika i počeli su da mu skandiraju, pa je Blaž opet postao Ćiro.

Blažević je sa Bojne, brda koje je danas u centru Travnika. Potiče iz siromašne familije i uvek je govorio:

- Da se u mojim okolnostima rodio Fabio Kapelo, on ne bi dobacio ni do turbeta!

Legendarni trener je Hrvatskoj doneo jedan od najvećih sportskih uspeha u istoriji - treće mesto na svetu.

- Vikali su: Ćiro, pederu! Ja pobeđujem, a oni meni: Ćiro, pederu, ja treći na svetu, a oni meni: Mi smo pederi, Ćiro je naš - govorio je.

Pamti se i da je lopove, koji su mu opljačkali sef, molio da mu vrate samo Tuđmanovo pismo. Komentarišući njegovu lažnu umrlicu, pošto je snimio spot za SDSS, Blažević je rekao da ga je ona "iznenadila u pozitivnom smislu":

- Nema mnogo ljudi koji imaju tu privilegiju da čitaju svoju umrlicu. Ko god da je to napisao zahvalan sam mu. Ideja duhovita i okrutna.

Glumac i voditelj Tarik Filipović, koji ima i predstavu "Ćiro", tim povodom kaže da je poznati trener pokrenuo lavinu koja će se dobro odraziti na hrvatsko društvo.

Imao je skoro 30 ugovora u karijeri, a slava je krenula iz Švajcarske, kada je počeo da nosi beli šal, navodno po uzoru na partnera Grete Garbo, glumca Šarla Boajea.

Mnogo se raspravlja o tome kakav je Ćiro trener, ali mu niko ne spori da ume da stvori atmosferu. U Prištini je bio mesija koji je ekipu uveo u Prvu ligu noseći beli šal. Svi su ga u gradu nosili, a legenda kaže da je licencu za proizvodnju imao lično Blažević. Pričalo se da je terao igrače u crkvu, da je uveo molitve kao deo psihološke pripreme. Blažević je pojasnio:

- Trojica u timu se krste sa tri prsta, četvorica klanjaju Alahu, ostale odgajam u katoličkom duhu, zato na terenu imam tri boga uz sebe i ne mogu da izgubim.

Dok je on bio trener Dinama, nije bilo mesta za Roberta Prosinečkog. Ostaće čuvena rečenica koju će kasnije često ponavljati:

- Ako on postane igrač, ja ću pojesti trenersku diplomu.

Za Blaževića je veliki korak ka pomirenju Srba i Hrvata bio kasni dolazak Roberta Prosinečkog u Zvezdu u ulozi trenera. Osamdesetih je govorio da je dinamovac, ali da je Zvezda najveći jugoslovenski klub i jedina za koju u Evropi znaju. Nije krio da je imao veliku želju da dođe na "Marakanu", ali da ga Zvezda nije htela.

- Ne daju mi, jer sam Hrvat iz Travnika.

Još devedestetih, Ćiru je u aferi "Tapi" hapsila francuska policija zbog nameštanja utakmica. Za fudbalere stare Jugoslavije rekao je:

- Njihov problem je što brzo zadovolje ambicije. Pobede Real, ali izgube od Čukaričkog. Dođu u Rim, ali ne vide papu, već se zadovolje time što su videli Rim.

Fudbala se zasitio 2005. godine. Odlučio je da se kandiduje za predsednika Hrvatske kako bi pobedio Mesića, a na kraju je osvojio samo 0,8 odsto glasova. Ovaj Travničanin govorio je da nema ništa loše u tome što želi da bude selektor Republike Srpske i da ne bi mogao da odbije ako bi ga pozvao prijatelj Milorad Dodik. Uostalom, Blažević čita i piše i na ćirilici.

Onoliko si veliki koliko manjina možeš da štitiš u životu, zaključak je Hrvata koji podržavaju jednu od najharizmatičnijih sportskih ličnosti.
 

M. Topalović