Vrhunski neurohirurg, profesorka Medicinskog fakulteta, žena zmaj, neustrašivi borac, sve ovo i još mnogo više zvanja i epiteta dodaje se uz ime profesorke dr Danice Grujičić. Nedavno je prof. dr Grujičić imenovana za v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Kada je iz Vlade stigla ova informacija, njeni brojni pacijenti uplašili su se da omiljena doktorka više neće raditi u Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, gde je načelnik medikalne onkologije.
Ona ih je utešila porukom da svoje pacijente ne napušta. I ne samo što će raditi paralelno na dve prestižne zdravstvene ustanove, već se i odrekla plate koja ide uz direktorsku funkciju. Novac će preusmeriti za pomoć najtalentovanijoj deci.
Iako nema decu, dr Danica Grujičić je jedan od osnivača Fondacije za mlade, koja nosi njeno ime. Koliko je tribina održala i koje je sve poznate ličnosti uključila u fondaciju, redovno izveštava na Instagramu.
Poslednjih godina prof. dr Grujičić je medijski eksponirana kao osoba koja upozorava na štetnost osiromašenog uranijuma i sve kobne posledice NATO agresije 1999. na zdravlje stanovništva. Istovremeno fajterski ulazi u verbalni okršaj sa zagovornicima legalizacije kanabisa u lečenju onkoloških bolesti.
Šira javnost je za nju čula pre sedam godina kada je kao potpredsednik Socijaldemokratskog saveza ušla u trku za predsednika Srbije. Nije se proslavila, osvojila je manje od jednog procenta, ali svi su zapamtili energičnost i samouverenost ove Užičanke.
Zbog preciznog dijagnostikovanja stanja u srpskom društvu i državi, trpela je kritike i sa leve i sa desne strane političkog spektra, ali je ona ostala svoja. I nakon najnovijeg imenovanja za dr Grujičić se ne može reći da ju je vlast "kupila", mada se već šire glasine da su njenim postavljanjem na čelo Instituta, ambiciozne kolege iz Kliničkog centra oslobodile najopasnijeg kritičara i konkurenta.
Rođena je u Užicu pre šest decenija. Majka Cveta, profesorka književnosti, bila je stroga, a ćerku jedinicu nije mazio ni otac Mile. Kaže da je po ponašanju i karakteru na njega - eksplozivna i energična. To joj priznaju i kolege s posla, lafica koja daje mnogo i mnogo traži i kada hvali svoje medicinske sestre onda je to čisto činjenično stanje.
Zbog očevog posla, koji u intervjuima ne otkriva, srednju školu završila je u Moskvi, gde je započela i studije medicine. Uvek odlikaš, Danica je još od gimnazijskih dana razmatrala samo dve opcije: neurohirurgija ili konstruktor aviona. Kao stranac u Rusiji nije mogla da studira na Avio-institutu, pa brojni domaći pacijenti ,kojima je sigurnom rukom odstranjivala tumore na najtežim mestima, često i kada su druge kolege dizale ruke, mogu da budu zahvalni na ovoj okolnosti. To joj i svakodnevno saopštavaju rečima zahvalnosti i divljenja kada sa polomljenom nogom, u kolicima, dolazi da operiše ili kada s gađenjem odbija odomaćenu kulturu "plave koverte" među belim mantilima.
Iza sebe ima jedan mladalački brak sa kolegom, hirurugom Dušanom Spasićem. Potrajao je samo četiri meseca, ali su oni ostali dobri prijatelji. Od 25. godine se predaje u potpunosti pacijentima.
- Kad neko kao ja nauči da živi sam partner mu pomalo i smeta. Znam da u ovim godinama ne može baš da mi zadrhti srce. Ipak, ništa nema bez emocija. Mora za njega nešto da me veže. E, kad bih takvog našla ne bih imala ništa protiv da budemo zajedno - izjavila je u jednom intervjuu.
Do tada, ova ambiciozna žena puna je planova - da smanji broj obolelih od kancera, a poveća procenat njihovog izlečenja. Da ukine liste čekanja i zadrži mlade u Srbiji i da, kada jednog dana dođe vreme za zasluženu penziju, svoj mir među prijateljima pronađe u selu Zaovina.