Posle nemuštog objašnjenja da se radi o rotiranju, uz saglasnost samog Stojkovića, na kraju je pao dogovor da do smene ipak ne dođe. Stojković na svom Tviter nalogu, međutim, ipak šalje manje spokojnu poruku. Poručuje da će zbog "skromnih mogućnosti, naročito nedovršenog Centra za matične ćelije u Kragujevcu, uslove za naučni rad delimično potražiti u inostranstvu", te da će od rukovodstva fakulteta zatražiti pravo na ograničeno odsustvo.

Ostaje neizvesno da li će najpoznatije domaće naučno ime koje još nije uzelo kartu u jednom pravcu, definitivno napraviti odstupnicu od rodne zemlje, jer je i ranije, kada je bilo natezanja oko novca za Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu, doktor najavljivao odlazak iz zemlje?

Ako Stojković ode, Centar za matične ćelije neće skoro ugledati svetlost dana, uverene su njegove kolege. Roditelji koji žele da ostave genetski materijal novorođenčeta i dalje će za to plaćati bankama matičnih ćelija u inostranstvu. Parovi koji imaju problema sa stvaranjem potomstva takođe bi mogli da potegnu u susedne zemlje, jer je neizvesno kako će Specijalna bolnica u Leskovcu, još jedna zaostavština dr Stojkovića, nastaviti da funkcioniše.

Drugim rečima, odlaskom iz zemlje jedinog srpskog naučnika sa H60
naučnim indeksom koji stvara u zemlji, Srbija bi samo potvrdila kako se odnosi prema umnim glavama i kako su svetleći ukrasi na jelkama, važniji od "tamo nekih" matičnih ćelija.

Vlada uverenje da bi Stojković bolje prošao da se nije latio politike, da nije član opozicione Demokratske stranke.
Kada je na poslednjem prijemu novih akademika njegovo ime već u prvom krugu precrtano, Stojković je prozvao SANU, komisiju, ali i kolege koje su proizvedene u akademike. Pobrojao je svoje naučne radove i priznanja i uporedio ih sa njihovim.

Sa više od 200 radova na SCI listi i više od 13.300 citata u svetski poznatim naučnim časopisima i radovima, on je nepobitno veće ime u naučnom svetu, svakako jedno od najeminentnijih u oblasti matičnih ćelija na svetu.

Bio je član tima koji je izveo prvo kloniranje životinje u Evropi, a rukovodio je operacijom prvog na svetu kloniranja ljudskog embriona u terapeutske svrhe.

Ovaj rođeni Leskovčanin diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1996. u Minhenu iz oblasti embriologije i biotehnologije.

Posle dugogodišnjeg istraživačkog rada u najprestižnijm univerzitetskim klinikama i laboratorijama, odlučio je da se sa suprugom i saradnicom Petrom, Nemicom, nastani u rodnom Leskovcu. Bila je to odluka sa puno iskušenja, koja ne prestaju ni danas.

Napisao je roman "Crničani", svojevrsnu istoriju svoje porodice, izbeglica sa vrelog juga Makedonije, koja je živela od duvana.

Aktivan je na Tviteru, gde uglavnom kači fotografije mališana koji su došli na svet zahvaljujući njegovoj bolnici u Leskovcu. Njegov kredo, okačen na Tviter profilu, glasi: "Prednost pametnoga je da se pravi glup. Obrnuto je teže."

J. Arsenović