Goran Bregović, muzičar, tekstopisac i vođa Orkestra za svadbe i sahrane rođen je 22. marta 1950. godine u Sarajevu. Otac Franjo bio je oficir JNA. Majka Borka, po nadimku Cica, bila je lepa, plava, vitka žena. Odrastao je, kaže, tamo gde Sarajlija raste, sa decom koja nose iftar u školu i, da se od njih ne bi razlikovao, nosio je sendvič.

Nakon rastave njegovih roditelja Goran je ostao sa majkom, a brat Predrag sa ocem. Album "Alkohol" je posvetio upravo roditeljima, koji su se razveli zato što je otac bio alkoholičar. Tako je, kako kaže, muzičar propala jedna velika ljubav. On je imao deset gdoina, a mlađi brat Predrag pet. Kad se penzionisao, otac se vratio u svoje selo, u Zagorje, Sveti Petar Čvrstec. Prvih pet ili šest godina nije hteo da u kuću uvede struju. Ni vodu.

- Kada dođete kod njega, morate da razgovarate, nema televizora. Inače, u tom selu je bio jedini koji je otišao u partizane, ostali su bili u domobranima. Moja mama ga je uvek zafrkavala kako je u partizane otišao jer su tamo bile bolje ribe. Seoski pop ga je u šali nagovarao da ne ide iz sela, da ostane da kod njih umre jer na groblju nisu imali nijednog partizana.

Kada razmišlja o ocu, voleo bi da umre kao i on. Otišao je srećan, lako. I ispunio je želju seoskog popa. Majka je umrla ranije, dok je bio u vojsci. I ona je iz Hrvatske, iz Virovitice. Njeni Perišići su poreklom iz sela Kazanci, na granici Crne Gore i Hercegovine. Deda je bio solunac i posle Prvog svetskog rata je u Slavoniji, kao nagradu, dobio neku zemlju. Iz svog zavičaja su dovukli i ime sela - Čemernica.

Kad je počeo Drugi svetski rat, deda je otišao u partizane, a babu, dva ujaka, tetku i Goranovu mamu odveli su u Jasenovac. Na vratima logora su razmenjeni za neke zarobljene Nemce. Onda su stigli u Srbiju, a njegova baba je celi rat izdržavala decu tako što je švercovala duvan iz Hercegovine. Iskakala je iz voza pre nego što uđe u železničku stanicu Beograd.

Roditelji su mu se upoznali tako što je posle rata otac ostao u vojnoj školi, u Virovitici. Kasnije, otac je dobio prvo zaposlenje u Sarajevu, u vojnoj školi, gde je predavao balistiku. Kada su se razveli, preselio se s mlađim bratom u Livno. Bio je tamo komandant kasarne. Goran je s majkom ostao u Sarajevu, iako je svakog leta išao kod oca i brata u Livno. Majka je Goranu kupila prvu gitaru. U to vreme je, kao dobar crtač, nameravao da upiše umetničku školu.

- Tetka je radila u domu zdravlja na sistematskim pregledima i moglo joj se verovati kad je mami rekla: "Bogami, sestro, otamo ti dolaze samo pederi." Zbog toga me nije pustila u umetničku školu.

Goran je izbačen iz saobraćajne škole zbog lošeg ponašanja jer je slupao školski mercedes. Upisao je gimnaziju i pristupio bendu Beštije. Zarađivao je tako što je svirao narodnjake u kafani u Konjicu, radeći na gradilištu i prodajući novine. Na nastupu Beštija primetio ga je Željko Bebek i pozvao ga da svira bas gitaru u njegovoj fupi Kodeks. U jesen 1971. godine Brega je upisao studije filozofije i sociologije, ali je vrlo brzo odustao. Napominje da i dalje smatra da nije ni Srbin, ni Hrvat, ni Bosanac. Ima kuće i u Beogradu, i u Zagrebu, i u Sarajevu.

- Majka mi je Srpkinja, otac Hrvat, žena Muslimanka. Mogu biti jedino Jugosloven.

Poznati kompozitor navodi da nikada nije imao ambiciju da se svima sviđa. S vremena na vreme čita knjige o kvantnoj fizici, bio je alpinista, predsednik bokserskog kluba, pravio nakit, jedrio preko okeana. U vreme nastanka Bijelog dugmeta ljudi su hapšeni zbog pesama.

- Iz današnje perspektive izgleda smešno to da te hapse zbog nekoliko stihova, ali ono vreme bilo je drugačije. Ti mali koraci za osvajanje slobode nama su se tada činili velikim. Činjenica je da je s nestankom komunizma otpao jedan ogroman motiv kod umetnika, od Rusije pa do Jugoslavije, a to je osvajanje slobode.

Goran najviše vremena provodi u Beogradu i Parizu. U braku je od 1993. godine sa bivšom sarajevskom manekenkom Dženanom Sudžukom, sa kojom ima tri ćerke Emu (20), Unu (13) i Lulu (11). Najstarija je na Likovnoj akademiji, a mlađe ćerke idu na balet.

Ima i unuku Bjanku, koju je donela na svet njegova ćerka Željka, koju ima iz mladalačke veze sa sarajevskom plesačicom Jasenkom. O ljubavnim poduhvatima slavnog muzičara već decenijama se ispredaju burne priče. Nakon raspada legendarne grupe Bijelo dugme, komponovao je za umetnike, kao što je Igi Pop i Sezarija Evora. Komponovao je i za filmove Emira Kusturice "Dom za vešanje", "Arizona drim" i "Andergraund", zatim muziku za film "Kraljica Margo" i zaslužio svoj orden.