Finale u Kvinsu, pripremnom turniru za treće grend slem nadmetanje u sezoni je donelo osmehe, ali je tek trijumf na Vimbldonu pokazao ono čemu su se nadali svi iskreni ljubitelji tenisa. I moglo je gromoglasno da se izgovori: "Da, vratio se"!

Ponovo je Novak na onom vrhunskom nivou oko kojeg je bilo dilema u teniskom svetu, pitanja da li će ga ikada više dostići. Opet se o njemu govori kao o jednom od glavnih favorita, bez obzira na to što je "tek" deseti na ATP rang-listi. Uostalom, prošlog meseca je bio čak 22, što mu je bila najniža kota još od jeseni 2006. godine.

Prvi pehar posle godinu dana, od onog na turniru u Istbornu, daleko vredniji i, slobodno se može reći, jedan od najznačajnijih u njegovoj karijeri, doneo mu je preko potrebno samopouzdanje.

Ono lomi rivale, uz neosporni vrhunski igrački kvalitet. Imaju ga i drugi, ali je upravo mentalni sklop taj koji razdvaja najbolje od ostalih.

A, koliko je bilo teško vratiti se na šampionski kolosek, to u potpunosti zna jedino Novak. Posle kompletiranja grend slem titula u Parizu 2016. godine, kojim je dodatno potvrdio svoje mesto među najvećim teniskim legendama, usledili su nešto slabiji rezultati i potpuni pad u 2017. Potom i, sada već čuvena, konferencija za medije pre godinu dana, u njegovom sportskom centru na Dorćolu, kraj Dunava.

- Posle konsultacija sa raznim doktorima i specijalistima širom sveta doneo sam odluku da se odmaram do kraja sezone. Neću igrati nijedan teniski turnir do kraja 2017. Ovo je povreda koju vučem već godinu i po dana i predstavljala mi je problem na mnogim turnirima, ali recimo da je eskalirala u poslednjih mesec dana i da sam morao da predam meč četvrtfinala na Vimbldonu. To je bio znak da mora da se donese radikalna odluka. Nekako je Bog morao da mi pošalje takav signal, u vidu poruke: "O.K., sada moraš nešto da promeniš" - rekao je tada Đoković.

I zastao je, predahnuo na trenutak posle svih onih izazova koje je imao od kada je prvi put uzeo reket u ruke, sa četiri godine, na Kopaoniku. Povreda lakta ga je mučila i na početku 2018, pokušao je na Australijan openu, a onda se, ipak, odlučio za operaciju. Usledila su razočaranja u martu na američkoj turneji (Indijan vels i Majami) i mnoga sumnjičava vrćenja glavom. Početkom proleća se odlučio za radikalan rez, razišao se sa Andreom Agasijem i Radekom Štepanekom i potom u tim vratio dobitnu kombinaciju - Marijana Vajdu i Gebharda Fila Griča. Čovek koji ga je pratio na turnirima više od decenije i bio jedan od ključnih faktora na njegovom putu ka teniskom vrhu, prihvatio je poziv - i vratio Novaku onaj dobro poznati šampionski sjaj.

Naravno, to ne bi bilo moguće da Đoković sam nije prelomio da to želi. Mnogo toga se promenilo poslednjih godina, ali sigurno nije mogao da zaboravi da igra tenis. Potrebno je bilo i malo sreće, a Novak je svakako zaslužio. I nije više bitno koliko će trofeja osvojiti u nastavku karijere, da li će oboriti "ove" ili "one" rekorde. Dobio je jednu od onih bitaka na kojima se mnogi sapletu. Smogao je snage da se vrati posle velikih uspeha, mesta na vrhu, a onda pražnjenja, problema sa povredama... Osvojio je 13. grend slem titulu u karijeri, prvu posle tog legendarnog Rolan Garosa 2016.

A, ona je posebna i zbog toga što joj je posvedočio i njegov sin Stefan, zbog čega nije mogao da skine osmeh sa lica kada ga je zvao sa tribina posle dodele pobedničkog trofeja. Zbog pravila na Vimbldonu nije mogao da prisustvuje meču, ali biće prilike narednih godina, kada bi mogla da im se pridruži i njegova kćerka Tara. Dovoljan motiv za nove uspehe, ali ne i jedini, naravno.

P. BAJIĆ