- Ta deca bila su prisiljena da naprave nešto što nikad u istoriji nijedno dete nije moralo da uradi. Ni na koji način nije normalno da deca od 11 godina rone u pećini. Dečaci su ronili u okolnostima koje se smatraju izuzetno opasnim. Nema apsolutno nikakve vidljivosti, jedino svetlo je ono iz naših lampi. Ne osećam se kao heroj. Samo sam iskoristio svoja znanja i ronilačke sposobnosti da pomognem, a to bi uradio svaki čovek. Ništa drugo nisam mogao da učinim kada sam čuo da su ta deca zarobljena osim da odem i probam da svojim znanjem pomognem. Dečaci su bili sjajni i nisu se uopšte plašili. Oni su zaista heroji i očarali su me kao niko nikada u životu, svojom snagom i optimizmom - rekao je Karadžić.

Od 2007. živi u Tajlandu gde radi kao instruktor ronjenja u mestu Koh Tao, a posebno dobro je obučen upravo za pećine. Takva retka sposobnost učinila ga je neophodnim u spasilačkoj misiji mladog fudbalskog tima.
Rodio se u Danskoj, od majke Dankinje i oca Srbina. Učestvovao je u brojnim ekspedicijama i ronio je u mnogim pećinama širom Azije. Kako je istakao, u Tajlandu je pronašao ljubav svog života, očarala ga je i predivna priroda, pa dileme nije bilo da li će ostati. Kako kaže, pronašao je kompletnu sreću i uživa u svom životu. Srpski jezik ne govori, ali ga razume.

- Dolazio sam u Beograd ranije nekoliko puta, i ostajao i po mesec, ili dva. Od 1986. godine nisam bio. Ali bih rado došao ponovo - rekao je Karadžić.
Tokom dve nedelje spasavanja ovaj tihi heroj spavao je po dva tri sata dnevno, a onda se ponovo vraćao na teren. Tek kada je video i poslednje dete kako izlazi iz pećine, odahnuo je.
Iako je, kako kaže bio veoma iscrpljen, snage i dobrog raspoloženja nije manjkalo.

- Značila mi je velika podrška koja je stigla iz Srbije. Svaka lepa reč i pozitivna energija svih onih čije su misli bile uz tu decu nisu dale da odustanemo.
I u trenucima kada je situacija bila kritična i kada je delovalo nemoguće izvući decu, on nije nijednog trenutka pomislio da neće uspeti.

- Izvadićemo ih odande! Nisam siguran baš za vremenske okvire i rokove, zato što je potrebno mnogo, mnogo ozbiljne pripreme pre toga. Ali uspećemo - rekao je Karadžić u trenucima kada je cela spasilačka ekipa bila zabrinuta zbog podizanja nivoa vode.

Nikada do sada nije učestvovao u sličnoj misiji - spasavanja dece u tako teškim uslovima. Kako je objasnio, konfiguracija terena je veoma opasna.

- Sat i po peške smo prelazili pre prvog zarona. Smenjuju se nagli usponi i padovi. Nema vidljivosti. Voda je mutna, a kroz neke prolaze može da prođe samo ronilac, bez boca za kiseonik - opisuje Karadžić i dodaje da su se planovi menjali iz trenutka u trenutak.

- Kada se vrati tim koji je najskorije zaronio dogovaramo se za dalje, a nadležni odlučuju - rekao je Karadžić.
Oseća se sjajno što je bio deo spasilačkih ekipa, a ogromno interesovanje medija za njega i njegov život su mu krajnje neobični.

Antonija VUČIĆEVIĆ