Sve to bilo je dovoljno da od pre par dana o Nikoli Jokiću pričamo i kao najplaćenijem srpskom sportisti u istoriji! 

Denver Nagetsi nisu želeli da dozvole da ostane bez somborskog dragulja, koji je opet bez dvoumljenja stavio paraf na petogodišnji ugovor vredan 146.500.000 dolara!

Da pojasnimo, Denver je izabrao da ovog leta ne iskoristi opciju po kojoj bi Jokić ostao još godinu za 1.600.000 dolara, a onda postao slobodan igrač.

Umesto toga su rešili da već ovog leta Somborac potpiše novi ugovor kojim će postati ograničeno slobodan igrač. Tačnije, Denver će moći da izjednači ponudu svakog zainteresovanog kluba i na taj način zadrži Srbina.

Tako će Jokić zarađivati 30 miliona po sezoni, a takve sume nije uzimao ni Novak Đoković u zlatnoj eri svoje karijere.

Nikola svakako zaslužuje da podsetimo kako se kalio u skromnoj somborskoj porodici i dosegao ogromne visine. U svakom pogledu.

Kao mali je više voleo konje, a košarku je gledao prateći dva starija brata, koji su bili, i danas su, zaluđenici za igra pod obručima. Konji su mu postali pasija, učestvovao je u trkama, i žarko želeo da to bude i njegovo životno opredeljenje.

Međutim, nije bilo vrdanja kada je u pitanju očeva odluka da ga povede na prvi košarkaški trening.

- Tada sam bio niži i puniji, ali moj otac je bio takav zaljubljenik u košarku da sam morao da idem. Budući da nisam bio visok, stavili su me na poziciju plejmejkera, što je pridonelo kvalitetu mojih dodavanja.

Nikad Nikola nije krio da je imao podršku trenera, koji mu je usadio volju za treniranjem jer je prepoznao talenat mladog zaljubljenika u konje. Usledio je i poziv Mega Bemaksa, teška životna odluka da se odvoji od porodice i preseli u Beograd.

- Braća su mi govorila da odem da igram u Beograd. "Šta imaš da izgubiš?", govorili su. Njihova podrška mi je dala samopouzdanje potrebno da odem, što sam i sam želeo. Uz njih dvojicu sam naučio da se ničeg ne plašim, da je koncentracija na igru najvažnija stvar.

Tada je i počela prava košarkaška bajka. Svetska javnost brzo je upoznala Somborca, neverovatnu lakoću sa kojom igra, poentira, diže publiku na noge... Već nakon prve sezone njegov menadžer Miško Ražnatović uveravao je da Jokić neće igrati u Evropi, da je predodređen za NBA ligu.

- Brat me nazvao da mi kaže da su me draftovali Denver Nagetsi. Mislio sam da sanjam i nastavio sam da spavam. Kada sam postao svestan stvarnosti, sve se promenilo.

I zaista jeste. U međuvremenu je sa Srbijom postao i vicešampion na Olimpijskim igrama, trener Karl Meloun u Denveru o Jokiću govori kao o svom glavnom igraču. Meloun tokom leta često posećuje Srbiju, gde je pogađate imao priliku da nauči nešto i o konjima. Beli Medžik, kako ga nazivaju Amerikanci, rođen je 19. februara 1995. i već sada je po čuvenju stao uz rame svojih Somboraca Laze Kostića i Zvonka Bogdana...

Centar Denver Nagetsa je, inače, u intervjuu koji je deo knjige "NBA SRBIJA" u izdanju "Vukotić media", priznao da su ga zabolele prozivke što prošlog leta nije bio u timu na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

Jokić je naveo da su Amerikanci robotizovani i da mu je vrlo bitno da na najbolji način reprezentuje svoju porodicu, zemlju i grad iz koga dolazi.

- Reprezentujem, pre svega, svoju porodicu, pa onda svoj grad i svoju zemlju. Voleo bih da svako ko me upozna pomisli da je Srbija jedna srećna zemlja, da je moja porodica vesela porodica, da nema negativnih stvari. Amerikanci su robotizovani, nema mnogo empatije, pa ja pokušavam da budem drugačiji. Bilo je mnogo emocija i želje. Taj doček u Somboru posle osvajanja medalje pred pet hiljada ljudi je bio neverovatan. To je moj grad, najbolji na svetu. Učinili su me ponosnim u tih pola sata-sat koliko je potrajalo - istakao je Jokić.

                                                                                           Pavle Živković