Iz daleke Rusije, zemlje koja je supruzi Slobodana Miloševića pružila utočište i odbila da je izruči po Interpolovoj poternici, Markovićeva se s vremena na vreme javljala srpskoj javnosti, bilo kroz intervjue ili knjige kao što su "Prognana i neizgubljena", "Pre i posle", "Danger", "Sačuvaj ovu knjigu". Ipak su dvotomni memoari "Bilo je to ovako" iz 2015. privukli najviše pažnje, pa se izdavač, jedna velika beogradska novinska kuća, hvalio kako je tiraž planuo za nekoliko dana.

Bila prisutna u srpskoj javnosti ili ne, Mirjana Marković je oduvek privlačila pažnju i onih koji za politiku nisu zainteresovani. Deo njenih sunarodnika je smatrao da je imala negativan uticaj na supruga i da je formiranjem Jugoslovenske levice (JUL) stvorila paralelni centar moći u državi, zloupotrebljavajući bespogovornu ljubav svog muža i državne resurse. Socijalisti koji je nisu voleli ističu da je ova neobična žena, još čudnije biografije, bila okrenuta samo sebi i svojoj mitomaniji, supruga nije obilazila nakon što se našla na poternici, a on je umro u Holandiji željan pre svega njenog društva.

Nesvakidašnja vezanost Mirjane Marković i Miloševića obeležila je njihove, ali i živote građana Srbije koji su za vreme vladavine ovog para, zaslugom ne samo njihovih odluka već i međunarodnih okolnosti, živeli jednu od najgorih decenija u istoriji 20. veka.

"Bio je lepši od svega što sam mislila da je lepo, od svega čemu sam se divila. Lepši od svih bajki, od peska na morskoj obali pod prvim jutarnjim suncem, od mirisa tek pokošene trave, od alpskog sutona na planini na kojoj su živeli Hajdi i njen deda, od moje plave suknje ispod koje se jedva nazire plavi žipon od čipke", ovako je opisala svoj doživljaj mladića Slobodana u Požarevačkoj gimnaziji koju su zajedno pohađali. Od te prve zaljubljenosti nisu se razdvajali, a spajala ih je i neobična sudbina roditelja - Mirine majke Vere Miletić koju su komunisti posle rata proglasili izdajnikom i Miloševićevog oca koji se ubio.

Vera Miletić, lepa predratna skojevka koju će Gestapo uhapsiti u Beogradu, navodno je pod torturom otkrila imena svojih drugova. Iz Banjičkog logora ona će svojoj ćerkici Miri pisati pisma, a u jednom od njih poželeti da ćerka nosi cvet u kosi kao sećanje na majku.

Ostala je bez majke kada je imala samo dve godine i dva meseca. Kao siroče čiju su majku uhapsili i streljali, a otac Moma Marković, takođe predratni komunista napustio, Mira je odrastala u u Malom Crniću, kod dede i bake Dragomira i Jelisavete Miletić. Po jednoj verziji, nezaintersovanost Mome Marković leži u tome što ona i nije njegova biološka ćerka, već Titova, a da je on morao po direktivi Partije da je prizna.

Mirjana je rođena 10. jula 1942. i prema jednom svedočenju, tek je u 17. godini saznala za izdajnički status svoje majke u Partiji. Mirinoj molbi da joj rehabilituju majku nije udovoljio Ivan Stambolić, što mu ona, navodno, nikada nije oprostila, i tu se tražio jedan od razloga za stravičnu optužbu da iza Stambolićeve likvidacije stoji zapravo Miloševićeva supruga, kao i osvetnički karakter predsednice JUL-a.

Sa suprugom je dobila ćerku Mariju i sina Marka. Niko od njih nije bio na Miloševićevoj sahrani, a njih troje se više nikada nisu zajedno okupili, što samo dodatno potvrđuje tragičnost života Mirjane Marković.

J. Arsenović

Foto: EPA/Koča Sulejmanović