Igor Kokoškov rođen je u Banatskom Brestovcu 17. decembra 1971. godine. Kao mlađi je voleo da skija, ali se na kraju ipak odlučio za košarku.
- Na poziv Branislava Rajačića, kao kadet sam upao u dve-tri godine starije juniore u Crvenoj zvezdi. U toj ekipi su bili Nebojša Ilić i Saša Obradović. Nebojša je već igrao za prvi tim Zvezde. E, to je za mene tada bila NBA liga - pričao je Kokoškov.
Karijera mu je išla uzlaznom putanjom sve do teške saobraćajne nesreće.
- Bio sam u vojsci u Nišu, a nastradali su mi skočni zglob i koleno. Bio sam po bolnicama 11 meseci, četiri operacije sam imao. Bio sam srećan što su mi uopšte spasli stopalo. Pokušao sam posle da se vratim košarci, ali nije išlo. Zaista mi je bilo teško da se pomirim sa činjenicom da više ne mogu da igram, ali moralo je tako. Srećom, brzo sam se preorijentisao na trenerski posao. Prvo mlađe kategorije OKK Beograda, pa Partizana i reprezentacije Jugoslavije. Na moj razvoj su veliki uticaj imali Goran Miljković Finac i Bora Cenić - podseća Igor na svoje početke.
Sa 34 godine bio je pomoćni trener u nacionalnom timu Srbije i Crne Gore, pod Željkom Obradovićem na Olimpijskim igrama u Atini 2004. i na EP u Beogradu sledećeg leta. Između toga, postao je prvi Evropljanin koji je u SAD bio zaposlen kao stalni pomoćnik trenera u nekom NCAA timu. Bilo je to 1999. godine, a tim Mizuri Tajgersi.
- Crta "neameričkog" košarkaškog identiteta svima je u NBA bila posebno zanimljiva, a meni je davala sve veći prostor u radu sa najtalentovanijim igračima na planeti. Konkurs za odlazak u SAD raspisalo je Udruženje košarkaških trenera Srbije. Sa ljudima iz SAD spojio sam se preko legendarnog trenera Džima Kalhuna. Tada sam postao prvi neamerikanac zaposlen kao stalni pomoćnik trenera u LA Klipersima pod Alvinom Džentrijem - priča Kokoškov, kojeg je 2011. godine tadašnji gruzijski predsednik Mihail Sakašvili odlikovao Medaljom časti posle sedam godina rada u gruzijskoj reprezentaciji.
Ma koliko svojim trudom i znanjem stalno dokazivao vrhunski talenat, život se nekako uvek starao da Igoru pokaže i tamne strane. Majka mu je umrla od amiotrofične lateralne skleroze (ASL), posle čega je Igor osnovao fondaciju koja nosi majčino ime i koja pomaže obolelima od iste bolesti. Od 2010. godine ima i američki pasoš. Dobio ga je na svečanosti organizovanoj u košarkaškoj dvorani, a pristustvovao je i Stiv Ker, kasnije osvajač dve titule NBA šampiona kao trener, dok je sa video-bima govorio tadašnji predsednik SAD Barak Obama.
Ostalo je zabeleženo i da je Kokoškov, posle finala u kojem je Slovenija u Istanbulu pobedila njegovu Srbiju, izjavio: "I da je Srbija pobedila, moj tim bi bio šampion". Šampionska rečenica evropskog šampiona.
Igor se 2009. godine oženio Patrišom, a sa suprugom, koja takođe ima srpske korene, uživa u odrastanju ćerke Eline Grejs i sina Luke.