Španija je jedna od pet članica EU (uz Grčku, Kipar, Slovačku i Rumuniju) koja ne priznaje nezavisnost Kosova i dopušta da se kosovske vlasti mogu naći u regionalnim inicijativama, ali ne i na samitu kome mogu prisustvovati samo države, a Kosovo to nije za Španiju.
Naravno, španski argument je unutrašnje prirode i nema nikakve veze sa "držanjem strane" Srbiji. Oni drže stranu samo sebi, a glavni razlog tome je politička kriza u Kataloniji koja je pod prinudnom upravom Madrida posle neuspelog i nezakonitog referenduma o nezavisnosti prošlog oktobra.
Lice tvrde španske politike je predsednik vlade Marijano Rahoj. Lider konzervativne Narodne partije (PP), Galjegos tužnih očiju koji šuška dok govori nikada ne podižući glas, zapravo je vrlo tvrd političar. Svi su mislili da blefira kada je rekao da će pohapsiti ustavne pučiste Katalonije i uvesti prinudnu upravu u bogati region zemlje. Ipak je on to uradio. Posegao je za famoznim ustavnim članom 155 koji u postfašističkoj istoriji nikada nije upotrebljen.
Ali, Rahoj ne blefira i potegao je tešku artiljeriju, iako nastupa iz vrlo neugodne pozicije manjinske vlade u Madridu. Većina pobunjenih vođa katalonskih independista je u zatvoru, petoro, uključujući i vođu Karlesa Puđdemona, nalaze se u bekstvu, odnosno čekaju odluku o izručenju Španiji.
Rahoj je rođen da preživljava krize i iz njih izlazi pobednički. Čak i lično. Na primer, 2005. je preživeo pad helikoptera i izašao samo slomljenog prsta. U najvećem korupcionaškom skandalu koji je ikada potresao Španiju, u čuvenoj "aferi Barientos", mnogi njegovi partijski drugovi su završili u zatvoru, ali ne i Rahoj iako je njegovo ime puno puta isplivavalo u istrazi tajnih stranačkih računa u Švajcarskoj.
I ne samo da nije zglajznuo, već je zaredom potom i dva puta pobeđivao na izborima, izvukavši zemlju iz duboke ekonomske krize, iako je Španija i danas jedna od problematičnijih država EU kad je reč o nezaposlenosti, ona je stabilna, a broj radnih mesta se iz meseca u mesec povećava.
Rahoj je rođen pre 63 godine u konzervativnoj katoličkoj porodici u Galiciji. Završio je prava i rano se pridružio stranci bivših saradnika diktatora Franciska Franka, koja je prerasla u PP. Rahoj se oženio Elvirom Viri Fernandes sa kojom ima dvoje dece i vodi vrlo tih, privatan život. Dok je vodio izbornu kampanju 2011. godine objavio je i vrlo čitane memoare "En Konfiansa" ("U poverenju") kroz koje je pojasnio mnoge svoje poglede na život, Španiju i ulogu političara. I pored odsustva bilo kakve harizme, stigao je do vrha zahvaljujući strpljenju i iscrpljivanju protivnika. Na izborima 2015. suprotstavila su mu se trojica daleko mlađih i upadljivijih lidera drugih stranaka, ali je on formirao vladu. Znao je da se opozicija neće dogovoriti i čekao da mu dozvole da ponovo bude premijer i to sa 137 od 350 poslanika.
Neverovatno je kako mu se čak ni lični politički gresi ne lepe. Uzalud je opozicija podsećala da je Rahoj kao desna ruka tadašnjeg premijera Hosea Marije Asnara branio učestvovanje u američkoj invaziji na Irak iako su Španci bili protiv rata. Asnarova vlada lažno je tvrdila da je iza terorističkog napada u Madridu stajala baskijska separatistička organizacija ETA da bi kasnije morala da prizna da je udar izvela Al Kaida. To je dovelo do dva uzastopna poraza konzervativaca na izborima. Asnar je pao, ali ne i Rahoj.
                                                                        Ljubiša Ivanović