Nekoliko dana kasnije, kada je postao gotovo redovna vest na ovoj televiziji, ali i kada je mladi Francuz dobio nedvosmislenu podršku većeg dela srpske javnosti, on je sa tribine na Fakultetu političkih nauka mudro poručio da ga kao čoveka određuju njegova dela, a ne ono što je politički promišljao kao student. Stavio je tačku na polemiku sa N1, rekao da očekuje od njih izvinjenje, kao i da osuđuje pretnje koje je novinarka dobila od onih koji su ostrašćeno stali na njegovu stranu.

Kada je pre tri i po godine Gujon gostovao u redakciji "Vesti", tek je bio na putu da postane najomiljeniji Francuz među Srbima. Neki novi Arčibald Rajs. Iza sebe je imao desetogodišnji humanitarni rad u pomaganju kosovskih Srba.

Kada smo ga pitali da li je tačno da je pokušao da se kandiduje za predsednika Francuske, odmahnuo je rukom da ne pričamo o tome. A pokušao je da kao kandidat Identitaraca uđe u predsedničku trku 2012. ali nije uspeo da sakupi neophodne potpise francuskih gradonačelnika.

Kako god vrednosno gledali na ovaj biografski podatak, i on potvrđuje koliko je Arno Gujon poseban - u znanju, sposobnostima i ambicijama.

Dolazeći iz patrijarhalne porodice, čiji su deda Žilber i otac Iv bili zadojeni istorijom, još u osnovnoj školi se suprotstavio tvrdnji profesora istorije da je NATO gađanje RTS legitiman cilj. Tada je dobio grdnju, a nekoliko godina kasnije priznanje profesora da je bio u pravu.
Nesvakidašnji je i po tome što je sa svega 19 godina, sa dve godine starijim bratom Bertranom i još dvojicom drugova, krenuo na put dug 2.000 km kako bi za pravoslavni Božić poklonima obradovali decu na Kosovu i Metohiji. Tako je krenulo i traje i danas.

Odbacio je posao u čuvenom Lorealu i život u gradu svetlosti i profesionalizovao humanitarnu organizaciju, fokusirajući se na pomoć kosovskim Srbima. I priznanja su pristizala, od Srpske crkve medalja Svetog Stefana Dečanskog, a orden od predsednika Srbije Nikolića.

Uspeo je i da savlada srpski kao maternji, da diplomira na Visokoj politehničkoj školi u Grenoblu i da se oženi. I to Srpkinjom rođenom u Francuskoj. Upoznali su se u Zvorniku 2010, kada je Ivana bila u poseti rodbini, a Arno jedno kratko vreme radio u firmi specijalizovanoj za otkup i prodaju puževa. Sudbina ih je spojila na starom mostu da bi se ispostavilo da oboje potiču iz francuskih gradova udaljenih svega 80-ak km. On iz Grenobla, a ona iz Anesija. Arno i Irena sada već imaju ćerkice Milenu i Irenu. Nakon što se požalio na ovdašnju birokratiju, dobio je i srpsko državljanstvo, a pasoš mu je uručio lično ministar policije. Sebe opisuje kao "Srbina francuskog porekla", pa ne čudi što je u manastiru Dečani prešao u pravoslavlje.

Među njegovim novim sunarodnicima bilo je i sumnjičavih - mora da je špijun, mora da ima neki interes, ma nisu tu čista posla. On je nastavio da se kreće među ono malo Srba što je ostalo na Kosmetu. Vodilja mu je, kaže, postala rečenica jedne bake iz enklave - "ako od svojih usta ne odvajaš, drugome i ne daješ".

Jelena Arsenović