Iz prostog razloga što je Odbojkaška konfederacija Starog kontinenta u deljenju ovih "titula" i te kako umela da nas zaobiđe u prošlosti.

To priznanje svojevremeno su u muškoj konkurenciji dobili Nikola Grbić posle srebra na Evropskom šampionatu u Ajndhovenu 1997. i njegov stariji brat Vladimir, nakon zlata na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. i - niko više!

Čak ni jedan Ivan Miljković, koji je za mnoge odbojkaške stručnjake najbolji igrač u istoriji ovog sporta.

Tijana, međutim, nema konkurenciju. O tome govore rezultati reprezentacije Srbije i njenog kluba Ezačibašija. Obe ove ekipe igru dobrim delom baziraju na njenim fantastičnim sposobnostima.

- Neverovatna devojka. Dok se mi na početku meča još pošteno nismo ni zagrejale, ona već osvoji petnaestak poena - pričala nam je naša reprezentativka Brankica Mihajlović, i sama specijalista za igru u napadu.

O Tijaninim izvanrednim kvalitetima svojevremeno nam je govorio i selektor Zoran Terzić.

- Imamo sjajnu reprezentaciju, "pokrivenu" na svim pozicijama. Poslednjih godina najviše smo poznati po napadačkom stilu i za to možemo da zahvalimo činjenici da su Tijana i Brankica želele da igraju - samo za Srbiju.

Tu, zapravo, i počinje priča o devojčici rođenoj 8. marta 1997. godine u Bileći gde je išla u osnovnu školu i, ugledavši se na tri godine stariju sestru Dajanu, počela da trenira odbojku u tamošnjem Hercegovcu.

Već u to vreme kružio je glas o dvema devojčicama: "Znaš, Ljupka, bivšeg fudbalera i njegovu ženu Vesnu, onu visoku (187 cm), e pa njihove ćerke"... pa je taj glas otišao daleko, do Srbije, i još dalje - čak do Turske.

Legenda kaže da su dolazili iz Galatasaraja da vide to čudo, da su porodici nudili zlata koliko su devojke teške, samo da uzmu državljanstvo i igraju za Tursku.

Ljupko se skoro naljutio, Turcima je poručio - jok. Njegove ćerke, bio je izričit, mogu da nose samo dres Srbije!

Pošto je Dajana u međuvremenu otišla na studije u SAD, Tijani je vrata širom otvorio preduzimljivi vlasnik Vizure Zoran Radojičić. Dolazak ove bilećke "iglice", koja je rasla kao iz vode, poklopio se s najvećim uspesima ovog malog kluba.

"Ajkulice" su počele da ujedaju i Zvezdu i Spartak, stigle su titule, poziv u mlađe državne selekcije i - novi šok. Selektor Terzić je 17-godišnju devojčicu 2014. poveo na Svetsko prvenstvo, ne da uči, nego da igra, ostavivši na klupi jednu Jovanu Brakočević. Ispostavilo se - to je bio pun pogodak.

Naredne godine Tijana je vodila reprezentaciju do evropske bronze, potom do olimpijskog srebra 2016. u Riju, najzad i do evropskog zlata u Bakuu.

U međuvremenu je pokupila sve moguće nagrade za najboljeg korektora ili MVP i ipak stigla do Bosfora, potpisavši bogat ugovor sa trofejnim Ezačibašijem u kojoj joj lopte za smeč podiže Maja Ognjenović.

Da je to bio pun pogodak - videlo se 2016. kad je ovaj klub drugi put za redom stigao do svetske titule. U čemu je tajna Tićine levice? To ne zna niko, pa ni ona.

- Sve radim levom rukom, pišem, crtam, kucam poruke. A najviše u kuhinji. Tu sam tek levak - smeje se devojka koja je u međuvremenu izrasla do 193 cm, a šakom udara loptu na visini od čak tri i po metra!

Bravo, devojko - stižu joj ovih dana poruke od znanih i neznanih. Najviše iz sveta odbojke. Pozdravljaju je i Marko Podraščanin, i Milena Rašić, i Tijana Malešević, njene "ispisnice" iz Vizure Bianka Buša, Slađa Mirković, iz Beograda, cele Srbije, njene Bileće...

A Tijana k'o Tijana. Ljubazno se zahvalila svima i usred te cele gungule, "okačila" na svom profilu na Tviteru sliku pored jedne stilizovane lutke-zebre, napisavši: "Najzad da je u Turskoj neko viši od mene."

Tako moćna, a još dete. Nema ni 21 godinu. Koliko li će tek biti medalja i nagrada u narednoj deceniji.

Aleksandar Stanković
Foto: EPA/Sergei Ilnitsky