Popović je bukvalno istog dana kada je osvanula ova informacija najavio tužbu protiv uredništva ove redakcije tvrdeći ne samo da ne poseduje kompanije u ofšor zoni na Britanskim Devičanskim Ostrvima, već da su sve njegove firme registrovane na teritoriji Evrope i Rusije i da to znaju nadležne službe kako u Srbiji, tako i u Rusiji. Nesporna činjenica je i da je Popović, i pre nego što je ušao u Vladu, važio za jednog od najbogatijih privatnika u Srbiji.
U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je rođen 1966. u Tuzli. Ali, njegovi su zapravo iz Osmaka kod Zvornika. Otac Nemanja je redovni član Akademije nauka Republike Srpske i Ruske akademije. Međutim, decu je od malih nogu učio da svaki dinar mora da se zaradi. Tako su Nenad i njegov brat još od malih nogu leti radili kako bi zaradili za more ili šta im već srce ište. Istinita, anegdota je i da ih je jednog leta otac poslao kod kuma - kovača s opaskom: "Ništa ne smeta da se malo ogaravite." Očigledno je takav oblik vaspitanja dao rezultate jer je Nenad Popović ne samo uspešan poslovan čovek, koji u svom vlasništvu u Rusiji ima fabriku sa čak 5.000 zaposlenih, već je prethodno i te kako ulagao u svoje obrazovanje.
Na zvaničnom sajtu Srpske narodne partije, čiji je osnivač i predsednik, stoji da ta firma - međunarodna kompanija ABS Elektro sa sedištem u Moskvi zapošljava "preko 3.000 ljudi". Ova kompanija bavi se proizvodnjom elektroteničke opreme i razvojem naprednih inženjerskih rešenja za elektroenergetiku, brodogradnju, kao i za gasnu, naftnu i rudarsku industriju. Navodno, tvrde mediji, do dela bogatstva je došao i učešćem u izgradnji Putinove palate, ali i podizanjem olimpijskog naselja u Sočiju. Ali, malo toga je upućivalo da se iz "naučničke" preseli u "privatničku", a zatim i vladinu "fotelju".
Naime, Popović je završio Mašinski fakultet u Beogradu, a zatim odlazi u Moskvu gde magistrira, a zatim i doktorira na Ekonomskom fakultetu. Veoma brzo postaje i predavač moskovskog državnog Univerziteta Lomonosov na katedri Osnove globalnih korporacija, a u svoju naučnu biografiju upisao je sedam knjiga i više od 120 naučnih radova iz oblasti ekonomije i regionalnog razvoja. Verovatno su iz tog perioda studija i kontakti koji će ga kasnije učiniti veoma, veoma bogatim čovekom.
- Pričao nam je da u jednom manjem ruskom gradiću ima fabriku, a da ga meštani, kada sleti, doživljavaju kao "gubernatora" zapošljava veliki broj ljudi iz tog mesta. Pritom, prijateljima voli da se pohvali sa čitavim "štosom" fotografija sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Međutim, mislim da nema nikoga kome je ostao dužan ili ga je na drugi način oštetio - priča jedan od onih ljudi koji se s njim povremeno viđa u blizini Zvornika, na samoj obali Drine, gde je Popović sagradio hacijendu koja mami uzdahe svih koji prolaze ovim putem.
Prema dostupnim podacima, Popović je prvo radno mesto dobio neposredno po završetku studija, 1992. godine. Reč je o švajcarskoj kompaniji Euromin sa predstavništvom u Moksvi. Tu se najpre bavio trgovinom proizvoda obojene i crne metalurgije, da bi posle dve godine osnovao svoju firmu koja će kasnije prerasti u ABS Holdings.
Nenad Popović je svoj politički angažman započeo u DSS. Veoma brzo postaje jedan od najbližih Koštuničinih saradnika. Izabran je za potpredsednika Narodne skupštine, a zatim i predsednika poslaničke grupe prijateljstva sa Ruskom Federacijom. Sa raspadom DSS, najpre osniva svoju stranku, a zatim ulazi u koaliciju sa vladajućim SNS.
Oženjen je i ima troje dece: dva sina i kćerku.
Đorđe BAROVIĆ