Nedavno je napadnut u Bolu na Braču, kada je počinioca uhvatio Mamićev kum. Tada je odbio medicinsku pomoć i napustio ostrvo.

Iako nema zvaničnu funkciju u zagrebačkom klubu, Mamić vedri i oblači u Dinamu. Napadi na njega podudaraju se i s istragom zbog utaje poreza i davanja mita. Za većinu hrvatskih medija, pogotovo onih naklonjenih Hajduku, Mamić je sinonim za sve negativno u hrvatskom fudbalu.

Ono što niko ne može da ospori jeste činjenica da je Dinamo pretvorio u ozbiljno preduzeće, koje godinama nosi hrvatski fudbal na leđima. Imena Modrića, Mandžukića, Kovačića i Eduarda najbolji su dokaz Mamićeve dobre procene kada ih je lansirao u fudbalsku orbitu i kada ih je skupo prodavao najvećim evropskim klubovima. Druga je priča gde je taj novac završavao, i da li hrvatsko tužilaštvo ima slučaj u rukama.

Mamić je rođen 16. jula 1959. u Bjelovaru. Pokojni otac Josip i majka Lucija poreklom su iz Zidina u BiH. Josip je godinama u Minhenu držao tri restorana. I Zdravkova braća Stojan i Zoran posvetili su se fudbalu. Stojan je karijeru proveo u kruševačkom Napretku, dok je najuspešniji bio Zoran. A Zdravkova kompletna generacija u Dinamu proglašena je netalentovanom, što mu je život usmerilo u drugom pravcu.

Još kao srednjoškolac shvatio je da može da zaradi na tome što na Dinamovim tribinama nema stolica! Kupovao je stiropor, sekao ga i prodavao navijačima. Na Maksimiru je imao svoju ekipu prodavaca! Prvi posao našao mu je Jakov Blažević, a radio je kao trgovački putnik u Kožarsko-tekstilnom kombinatu Zaječar.

Po sopstvenom priznanju, za 12 godina nije izašao iz Zagreba i Osijeka! Hvalio se da je bio najbolji trgovački putnik a da nikada nije napisao putni nalog! Valjda mu je za zaposlenje pomogla lička veza jer je prvi čovek Kombinata u to vreme bio Nikola Sovilj.

U Dinamo i fudbal se vratio 1992, kada je bio glavni direktor i sa Ćirom Blaževićem pokušao da privatizuje klub. Kao rukovodilac je imao uspeha i u Osijeku i Segesti iz Siska. Član Izvršnog odbora Dinama postao je 2000, a tri godine kasnije imenovan je za izvršnog potpredsednika i od tada stvara moćan klub koji svake godine želi da prezimi u Evropi.

Zbog toga što je postao gazda Dinama sukobio se sa navijačkom grupom BBB, koji su na sve načine pokušali da ga oteraju. Glavni razdor sa navijačima i novinarima bila je njegova menadžerska agencija koja je držala većinu igrača Dinama.

Zbog potpisivanja doživotnih ugovora sa igračima, Mamić se našao na sudu sa Eduardom da Silvom. Presuđeno je da je ugovor sa njim valjan i da igrač mora da mu isplati zaostatke od kada je odlučio da prestane Mamiću da plaća deo zarade.

Senzacionalne su i Mamićeve konferencije za medije jer je posle verbalnih obračuna često morao novinarima da plati odštetu za nanesene duševne boli i javne uvrede. Srbi su ga više poštovali, najviše jer je uz srpske pesme i trubu slavio najveće uspehe Dinama. Ali, stekao je neprijatelja u bivšem ministru Željku Jovanoviću.

Za njega je na radiju rekao da kao Srbin ne može da vodi resor sporta u Hrvatskoj i da "ima krvna zrnca koja mrze sve što je hrvatsko". Bio je u svađi i sa Miroslavom Ćirom Blaževićem koji mu je 1982. bio venčani kum u prvom braku s Nadom, ali su se pomirili.

P. Ž. - Vesti

Foto: EPA/Antonio Bat