Prva žena u Hrvatskoj koja seda u fotelju šefa države već je uspela da nekim izjavama "probudi" kolege u neposrednom susedstvu, pre svega u Srbiji i BiH, gde je najavila "uvođenje reda" u navodno loš položaj hrvatske nacionalne manjine, a Srbe u Hrvatskoj ekspresno je "preimenovala" u Hrvate.

Rođena je 29. aprila 1968. godine u Rijeci kao prvo dete svojih roditelja - oca Branka, koji je bio mesar, i majke Dubravke, domaćice. Živeli su u selu Lubarska, pored Martinova Sela na Rječini. Kolinda svoje detinjstvo ocenjuje kao divlje, puno raznih nestašluka: penjala se po stablima, kopala zemunice i komšijama praćkom razbijala prozore. Dečaci sa kojima se družila naučili su je da igra fudbal. Prva četiri razreda osnovne škole završila je u Jelenju, a ostatak u Dražicama.

Otac je Kolindu često vodio sa sobom u lov, učio je da prati trag divljih životinja, a kad je odrasla i da puca iz lovačke puške. Ponekad bi je ostavljao samu u lovačkoj kućici tvrdeći da nema čega da se boji. I danas pamti njegove reči ohrabrenja: "Duhova nema, a od svega ostalog možeš da se braniš. Za to postoji puška." Zahvalna je majci što ju je stalno forsirala da uči, posebno strane jezike. Mnogo je čitala, i to noću.

Nakon osnovne, htela je da ide, kako navodi, u najbolju i najtežu srednju školu. Izabrala je riječki Centar za kadrove i obrazovanje u kulturi, današnju gimnaziju.
U programu razmene učenika bivše SFRJ sa SAD, Kolinda Grabar je otputovala u Los Alamos u Novom Meksiku, gde je završila četvrti razred srednje škole. U tom gradu, poznatom naučnom centru iz čijih radionica je izašla i prva atomska bomba, Kolinda je bila smeštena kod bračnog para, hemičarke i nuklearnog fizičara, koji su imali ćerku njenih godina.

Nakon povratka iz SAD na Filozofskom fakultetu u Zagrebu počela je da studira engleski i španski jezik ne krijući kako želi jednog dana da se zaposli u UN. Izdržavala se davanjem časova engleskog jezika, prevođenjem i čuvanjem dece.

Svog budućeg supruga Jakova Kitarovića, studenta elektrotehnike, rođenog Riječanina, upoznala je 1989. godine. On je odredio i njen politički angažman. Bio je prvoborac Tuđmanove Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i odmah je povukao Kolindu za sobom koja je već početkom 1990. godine počela da radi u Mladeži HDZ gde je strancima - novinarima, posmatračima, analitičarima koji su uoči početka rata počeli da stižu u Zagreb promovisala "hrvatsku stvar".
Brzo je napredovala i dve godine kasnije već je dobila radno mesto u Ministarstvu nauke, tehnologije i informatike.

Kad je u januaru 1993. godine Ivo Sanader postao zamenik hrvatskog šefa diplomatije, pozvao je Kolindu da mu pomaže što je ona oberučke prihvatila sećajući se da joj je u tom periodu karijere "bilo predivno jer je vladao velik domoljubni zanos". U ispovesti hrvatskim medijima Kolinda neće zaboraviti da naglasi kako su beleške koje je vodila nakon susreta sa svakim strancem, od diplomata do vojnih i kulturnih atašea, bile omiljeno Tuđmanovo štivo.

Ponosna je na svoju diplomatsku veštinu koja je došla do punog izražaja u vreme vojne akcije na Maslenici. Dobila je zadatak da napiše diplomatsku notu i saopštenje za medije tako da se domaćoj javnosti poruči kako se Hrvatska vojska neće povući, a strancima da - možda hoće. Bila je prepredena, poigrala se rečima i uspela.

Četiri godine nakon toga postala je savetnik u hrvatskoj ambasadi u Otavi. Kada je u Zagrebu 2000. godine, nakon što je HDZ izgubio vlast, a pobednička koalicija predvođena Socijaldemokratskom partijom (SDP) imenovala Tonina Piculu za ministra spoljnih poslova, Kolinda je pozvana da se vrati iz Kanade. Pokušala je još neko vreme da ostane u Otavi, bila je trudna i tražila da je je ostave na miru do porođaja, ali joj je zahtev odbijen.

Vratila se sa porodicom u Hrvatsku. Iz bolnice je napisala molbu za Fulbrajtovu stipendiju. I dobila ju je, i to za studije međunarodnih odnosa i bezbednosne politike, i otišla u SAD.

Kad se vratila, živeli su u Rijeci gde su kupili stan na kredit. Na parlamentarnim izborima 2003. godine izabrana je za zastupnicu u Hrvatskom saboru, a krajem te godine za šeficu diplomatije. Kolinda Grabar Kitanović ima dvoje dece, ćerku Katarinu staru 13 godina, i dve godine mlađeg sina Luku, a oboje se bave umetničkim klizanjem.