Voditelj je u autorskoj emisiji 24 minuta sa svojim gostima nasmejao gledaoce najupečatljivijim, najsmešnijim, najbizarnijim, najčudnijim momentima i izjavama političara iz 2014. godine.
Zoran Kesić rođen je 26. jula u Beogradu. Odrastao je na Vračaru gde se igrao sa drugarima. Majka je radila u Jatu, a otac je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina bio u ekipi najpoznatijih jugoslovenskih manekena. Zoranov otac se bavio i atletikom, a bio je i član reprezentacije Jugoslavije na 110 metara s preponama. Posle je završio Pravni fakultet i postao inspektor u SUP-u. Zoran je, kaže, od oca nasledio smisao za humor.
Sa bakom Milankom, koja ga je odgajila, voleo je da ide u prodavnicu. Imao je običaj da joj stavi ruku u džep dok zvera okolo da se ne bi izgubio. Jednom su se slučajno odvojili, stavio je ruku u džep nekoj drugoj ženi i dobio šamar. Povikala je njegovoj baki kako njen unuk krade, a on joj se uzalud izvinjavao. U osnovnoj školi bio je odličan đak, a u srednjoj nije mnogo voleo da uči pa je bio dobar i vrlo dobar.
Voleo je da piše pismene sastave iz srpskog i to su bili njegovi prvi mali javni nastupi. Uvek se trudio da napiše najbolji rad jer se on čita pred razredom. Najveću pažnju izazvao je rad u kome je pisao kako se ljudi guraju kao stoka u autobusu, što je bila alegorija na naše društvo.
Dugo je trenirao fudbal, košarku i atletiku, a 18 godina je dobio diplomu za najbržeg maturanta Beograda.
- Jedan Sima rukometaš i ja smo se odmah izdvojili od svih učenika srednjih škola i kada sam osetio da imam više snage od njega prešišao sam ga.
Pored diplome dobio je i bicikl petobrzinac i tada je dao prvi intervju za Studio B. San mu je bio da postane veliki fudbaler i aktivno je igrao sve do svoje 20. godine u Sinđeliću i Milicionaru. Međutim, kada je shvatio da neće biti vrhunski fudbaler, prešao je na pisanje.
Posle srednje škole odmah je počeo da radi. Pokušao je da upiše režiju dva puta, ali nije uspeo. Kada je drugi put bio prvi ispod crte, iznervirao se i rešio da više ne pokušava nego da nastavi da radi. Od 18. godine radi na televiziji.
- Ja sam hteo fakultet, ali nije on mene. Mislim da je Darko Bajić primao tu klasu kada sam pao, a posle mi je bio gost u emisiji.
Majka je poslala prijavu za konkurs za mlade novinare za Beograde, dobro jutro, koji je tada na Studiju B vodio Đoko Vještica.
- Đoko me je odmah bacio na ulicu, pet godina mi nije dao da uđem u studio. Nisam ni imao neku želju, ali Đoka je rekao: "Mali Kesić na ulicu."
Tako je svako jutro, u šest sati, išao na pijacu, na Zeleni venac, bavio se komunalnim problemima. Vještica je u njemu video talenat i pogurao ga. Potom je bilo mnogo telefonskih poziva na redakciju da dođe mali reporter Kesić da im reši gradske i komunalne probleme.
Prva ljubav mu je bila jedna devojčica iz razreda. U gimnaziji je bilo osam dečaka i 37 devojčica. Dečaci su stalno pravili liste najlepših devojaka, a ona nije bila ni na jednoj. Bila je samo na njegovoj listi. U 18. godini prvi put se poljubio sa Mađaricom Anikom Feki u jednom kampu u Austriji. Prvu devojku imao je u 21. godini. Bio je toliko nesrećan što ga devojke ne vole, pa je stalno pisao.
Proveo je Kesić jedan dan i u ćeliji. Bilo je to 1. maja 2005. godine kada je sa prijateljima krenuo na uranak i kada ih je zaustavila interventna i pretresla do gole kože.
- Kod mene su pronašli 0,74 grama kanabisa. Završio sam u ćeliji u Novom Beogradu sa nekim ludakom koji je na svu sreću brzo izašao. Na sudu sam rekao: "Žao mi je što sam pao zbog ovako banalne stvari, a ne zbog svoje revolucionarne medijske delatnosti." Sudija me je simpatično gledao, ali sam platio kaznu.
Istinsku sreću pronašao je pored Ivane sa kojom je prošle godine proslavio prvu godišnjicu braka, a pre 13 meseci postali su roditelji sina Andreja. Privatno je, kako kaže, isti, sarkastičan, ciničan, ironičan. Nikada se ne zna da li je ozbiljan, ili se zeza. Kaže da često ni sam to ne zna.
S. Đurić