Zbog njegovog tretmana u medijima, i pticama na grani je jasno zašto je Kebo postao prvoklasna medijska zvezda. U proteklih nekoliko sedmica Tužilaštvu BiH je dostavilo preko 7.000 dokumenata koji žestoko kompromituju bošnjački ratni vojni i politički vrh i otkriva ulogu važnih ljudi u ratnim zločinima nad Srbima, pre svega u Vozući i na Ozrenu, ali i u nekim drugim krajevima BiH. Zbog toga je na sebe navukao bes dobrog dela bošnjačke javnosti, internet forumi gore već danima, a i sam Kebo je priznao da mu svakodnevno stižu pretnje, i da se sada najsigurnije oseća u - Republici Srpskoj. S druge strane, pored logičnog odobravanja njegovih poteza, postoji i nepoverenje i podozrenje u jednom delu srpske javnosti jer Kebina ratna uloga još nije do kraja razjašnjena.

Rođen je u Mostaru 22. septembra 1947. godine. Nedugo po njegovom rođenju porodica se preselila u Sarajevo gde je završio osnovnu, a zatim i srednju školu. U istom gradu upisao je i završio Prirodno-matematički fakultet, odsek hemija. U mladosti se bavio različitim vrstama sporta, a istovremeno je pokazivao sklonost ka menadžerstvu i rukovođenju. Vodio radnu organizaciju Lipa, a rat ga je zatekao na mestu direktora komunalnog preduzeća Rad u glavnom gradu BiH, što je funkcija koju je obavljao 16 godina. Na toj poziciji ostao je do završetka sukoba u BiH, a u politiku intenzivno ulazi 1999. godine, iako je član SDA bio od osnivanja pa sve do izlaska iz partije 2013. godine. Oni koji sada negoduju zbog njegovih istupa reći će da se tokom rata "nije skidao", odnosno da nije bio u vojsci, što je poprilično tačno, ali njegova ratna uloga nikada nije do detalja istražena. Upravo Kebo je bio direktor komunalnog preduzeća u Sarajevu, kada su na lokalnoj deponiji u Buća potoku odbacivana tela ubijenih sarajevskih Srba.

Da li je Kebo znao šta se dešava, ni danas nije jasno, a on sam kaže da u tom slučaju nikad nije slovio za osumnjičenog, nego da je u celoj priči samo svedok.

Postoji još jedna afera iz tog perioda uz koju se vezuje njegovo ime. Reč je famoznom nestanku veće količine zlata iz sarajevskog preduzeća Jugokomerc. Bio je privođen i saslušavan, ali odgovornost je prebacio na vlastitog vozača, pa se, zli jezici kažu, i tu izvukao, ali je zaradio drugu boljku - opsednutost obaveštajnim službama. I danas se sumnja da mu papire koje dostavlja Tužilaštvu BiH daju obaveštajci. Kebo, pak, ističe da to rade građani. Biće da je istina negde između.

Proteklih godina imao je velikih zdravstvenih problema. Dijagnostikovan mu je rak na želucu i od tada traje velika Kebina borba za život. I sam je nedavno izjavio da je rak pobedio čak dva puta, i to baveći se sportom.

- Kebo protiv raka 2:0 - izjavio je nakon što je u medijima objavljen snimak kako sparinguje u bokserskom ringu.

Osim boksa, bavi se i streljaštvom, a tvrdi da ga je bolest naterala da se ozbiljnije posveti sebi i svom zdravlju. Između ostalog, radi tai či vežbe i sluša japansku muziku. Oženjen je Dinom, i ima kćer Mirdinu i sina Mehmeda.

Političku karijeru počeo na sarajevskom kantonalnom nivou, zatim je bio poslanik u federalnom parlamentu, da bi 2003. bio imenovan za ministra za izbeglice i ljudska prava BiH. Od 2007. je bošnjački potpredsednik Federacije BiH. Na proteklim izborima bio je kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, ali se nije proslavio.

Sada tvrdi da spava mirno, ali konačan rezultat njegovih poteza koji su uzburkali duhove u celoj BiH biće poznat tek kada se o svemu oglasi Tužilaštvo BiH. U svakom slučaju, u srpskoj javnosti će uglavnom ostati upamćen kao pozitivan lik koji je pokušao da progovori o onome što srpska strana odavno zna. Kod većine Bošnjaka uvek će biti "zvezda srpskih medija za jednokratnu upotrebu".