Gde god se u poslednje vreme pojavio u regionu, ostavio je traga. Pored Makedonije, ekspresno je sredio političku krizu i u Albaniji, i to kada se činilo da će to teško poći za rukom bilo kome da nagovori Albance da izvedu demokratske izbore.
Nije tajna i da je Ji vrlo uspešno pogurao ulazak Crne Gore u NATO posle trvenja i navodnog pokušaja puča u Podgorici u režiji Rusije. A malo-malo, pa je Ji i u Beogradu. Oni koji ga poznaju kažu da je savršeno miran čovek, razložan i ubedljiv, a da mu je glavni cilj umirivanje tenzija kojih na Balkanu nikada ne manjka.
Ji je postao glavni čovek predsednika SAD Donalda Trampa za region nakon što su skoro svi viši funkcioneri smenjeni posle dolaska nove administracije.
Oni koji ga ne vole kažu da je mirođija za svaku čorbu na Balkanu, oni koji ga cene kažu da je politički čudotvorac, a u američkom Stejt departmentu slovi samo za karijernog diplomatu čija težina zapravo proizilazi iz snage države koju predstavlja. Ali, da li je baš tako?
Oni koji su imali neprijatne razgovore sa njim, u Podgorici, Zagrebu, Beogradu ili Skoplju, tvrde da je stolica preko puta njegove uvek prilično vruća, uprkos razoružavajućem osmehu ovog diplomate. Bivši ambasador Amerike u Srbiji Vilijam Montgomeri kaže da je Ji veliki profesionalac koji će tokom boravka u Beogradu najverovatnije najveću pažnju posvetiti bezbednosti regiona.
Formalna funkcija Jija zvuči rogobatno. On je zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove, zadužen za odnose sa državama Srednje i Istočne Evrope. Zapravo je reč o najvišoj mogućoj diplomatskoj funkciji (pomoćnika sekretara), jer su sve funkcije iznad njega političke, a ne diplomatske. Mnogima je on nepoznanica, ali je zapravo Ji dovoljno dugo na Balkanu. Pre nego je preuzeo sadašnju funkciju u septembru 2013, bio je zamenik ambasadora SAD u Zagrebu, od 2010. do 2013. Službovao je i u Kabulu kao predstavnik SAD u programima obnove te zemlje, od 2006. do 2009. bio je konzul u Solunu i politički oficir u Podgorici od 2002. do 2005. godine.
U ključnom političkom telu američke spoljne politike, Savetu za nacionalnu bezbednost, Ji je bio direktor za evropske poslove od 1999. do 2001, a od 1996. do 1999. godine radio je u štabu NATO-a kao šef političkog kabineta tadašnjeg generalnog sekretara Havijera Solane. Odatle je pratio i sve događaje koji su doveli do bombardovanja SR Jugoslavije.
Svoju diplomatsku karijeru je započeo na drugom kraju sveta, u ambasadi u Port-o-Prensu na Haitiju, zatim u američkoj ambasadi u Parizu, i bio je pomoćnik specijalnog izaslanika za bivšu Jugoslaviju u vreme krvavog raspada SRFJ.
Rođen je u Redvud Sitiju u Kaliforniji. Završio je međunarodne odnose na Berkliju, usavršavao se na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu i bio profesor međunarodnih odnosa na Džordžtaun univerzitetu, pri Školi za međunarodne odnose. Ji se u svojim izjavama ne ustručava da kritikuje Rusiju, zbog čega ga čak i u Americi optužuju da je rusofob. Ne krije da mu je novi glavni zadatak da zauzda ili odagna ruski uticaj na Balkanu i da, posle Crne Gore, ubrza maksimalno ulazak Makedonije u NATO.
Lj. Ivanović