Uostalom, rezultati poslednjih godina, pod vođstvom selektora Aleksandra Đorđevića, potvrdili su status najboljih - posle Amerikanaca. Ipak, postoji jedan teren na kome ni oni nisu ravni našim majstorima sa košarkaškom loptom.

- Za mene, ulični basket nije samo basket ili samo utakmica. Tu je reč o kulturi, stilu i ponosu. Igra "tri na tri" je produžetak moje ličnosti i mojih stavova - rekao je davno Dušan Domović Bulut, koji je godinama sinonim za ovaj sport na planetarnom nivou.

A kad se na to dodaju motivi u nacionalnom dresu, onda nema granica za predvodnika reprezentacije Srbije u basketu i njegove saigrače, koji su prethodnih dana odbranili titulu planetarnog šampiona na Svetskom prvenstvu u Nantu, u organizaciji FIBA. Pred Dušanom, Markom Žderom, Markom Savićem i Dejanom Majstorovićem palo je svih sedam rivala, a među njima u četvrtfinalu i nacionalni tim SAD, koji su prošle godine savladali u finalu istog takmičenja u Kini. Uostalom, o kvalitetu dovoljno govori činjenica da je reprezentacija Srbije sa četiri SP od 2012. do danas donela tri zlata i srebro.

Među srpskim zlatnim momcima posebno se izdvaja upravo Dušan Domović Bulut (31), koji je u timu Novi Sad Al Vahda okupio prijatelje iz detinjstva, sa kojima se čeličio na uličnim terenima u rodnom gradu. Nazivaju ga basketaškim Lebronom, Falkaom i drugim imenima, upoređujući ga sa najspektakularnijim igračima iz košarke, futsala i drugih sportova. Ali, njega su posebno inspirale igre jedne druge legende.

- U glavi mi je ostala usađena rečenica iz vremena kada smo kao klinci gledali Majkla Džordana. Neko je rekao kako on igra finale NBA lige kao da igra basket u kraju sa drugarima, toliko je dobar. To sam i ja želeo, da se osećam sigurno kao na svom košu u kvartu. Sada na najvećim svetskim turnirima igram sa drugarima iz kraja, uspeo sam u tome - rekao je Dušan u jednom od ranijih intervjua.

Naravno, uspeh nije došao "preko noći", već su bile potrebne godine odricanja. Igrao je košarku u niškom Ergonomu, novosadskom Radničkom, Vojvodini i Meridijani, banjalučkom Borcu, u Mađarskoj i Makedoniji. Ipak, najveća je bila ljubav prema basketu. Zbog toga je odlučio i da prekine studije pejzažne arhitekture. Pre više od pola decenije je postao profesionalac i počeo je da piše nove stranice istorije srpskog sporta.

Pored tri zlata na SP u dresu Srbije, sa saigračima je osvojio niz drugih turnira, a sada im je u glavi ona najveća sportska scena - Olimpijske igre u Tokiju 2020. Tamo će se basket prvi put predstaviti, a najatraktivnije adute bi trebalo da ima upravo u srpskim igračima.

- Siguran sam da ćemo igrati do Olimpijskih igara u Tokiju. A posle? To ćemo još da vidimo - poručio je Domović Bulut.

P. Bajić

Foto: M. Todorović