Još kao student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu početkom 90-ih, Mladen Durić, što je svetovno vladikino ime, pridružio se protestima protiv Miloševića. Kako onda, tako i danas vladika Grigorije otvoreno govori o politici, a ovih dana je u razgovoru za TV N1 Aleksandra Vučića ocenio kao "opasnog političara koji je preterao s pojavljivanjem u medijima", dok ulične proteste koji već danima traju širom Srbije "apsolutno podržava".

Nije propustio priliku ni da podseti kako sa Vučićem i odlazećim predsednikom Srbije Nikolićem nikad nije bio na istoj strani. Ali, zato jeste blizak sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, baš kao što je bio i omiljeni episkop bivšeg predsednika Srbije.

Svojevremeno se po beogradskoj čaršiji šaputalo kako Boris Tadić radi na tome da jedan od najmlađih vladika, a njemu po fizičkoj lepoti sličan, zasedne na tron Srpske pravoslavne crkve, i to još za života onemoćalog i bolesnog patrijarha Pavla. Vladika Grigorije je tada napisao čuveno pismo drugim episkopima u kojem ističe nužnost da se ispuni navodna želja patrijarha Pavla da ga Sabor razreši trona i da se izabere novi poglavar SPC. Ta diverzija nije uspela, a vladika Grigorije sada tvrdi da nema ambiciju da bude patrijarh, mada je svestan, kako kaže, da mu mnogi neće poverovati.

Zašto je mladi i stasiti Srbin rodom iz centralne Bosne (Vareš), od oca Zdravka i majke Savke, rođ. Jović, po precima poreklom iz Crne Gore, rešio da se zamonaši u 25. godini? O tome je počeo da razmišlja još oko punoletstva, ali istovremeno, kako kaže, i da se oženi.

Prelomni trenutak na koju će stranu bila je tragedija koju je imao na samom početku rata u BiH, tada je od ranjavanja jedva preživeo njegov rođeni brat, a tog dana su mu poginuli kum, kumov otac i jedan prijatelj.

- Usred te revolucije doneo sam konačnu odluku, otišao u manastir Ostrog i tamo se zamonašio.

Na vladičanski tron u Hercegovini ustoličen je 1999. i od tada ne prestaje da izaziva različite emocije kod vernika. Dok mu se jedni dive i smatraju najzaslužnijim za povratak naroda u crkve, drugi njegovo igranje fudbala u svetovnoj odeći, vođenje biznisa i pretvaranja eparhije u vlasnika restorana, hotela, kafana, vinarija, poslovnih zgrada, smatraju krajnje neprimerenim za jednog duhovnika. On kritičarima odgovara: "A šta da smo kopali kanale, onda bi rekli 'to je dobro da vladika kopa kanale'."

Ovaj nekonvencionalni vladika ne beži od toga da ga žene smatraju zgodnim, mada kaže da mu ne godi nadimak "hercegovački Kluni". On prednost daje svojoj ljubavi prema fudbalu, pa uzvraća da je oduvek želeo da fizički liči na Ronaldinja ili Maradonu koji "nije fizički obdaren, ali ima unutrašnju harizmu i može da iznenadi nečim što je neočekivano".

Ako ne može da dribla kao slavni Argentinac, može da nas iznova iznenađuje - uskoro će u pisce. S ponosom najavljuje svoju knjigu "Preko praga", priče o dobrim ljudima u ratu.

                                                                                               J. Arsenović