Vest o smrti Raše Popova nikoga nije ostavila ravnodušnim. Tuguju generacije koje su odrastale uz "Fazone i fore" i zanimljive zgode i nezgode Raše pronalazača.

Tuguju i brojni likovi koje je čika Raša iznedrio iz bajkovite duše široke kao ravnica u kojoj je rođen. Sofija i šešir i anđeli najviše jer znaju da će neke priče ostati neispričane. Čika Raša za nepune 84 ovozemaljske godine nije imao dovoljno vremena da ih iz svoje bujne mašte pretoči na novinsku hartiju, pesme, knjige ili još neke televizijske emisije. One koje je stigao da napiše i napravi ostaju nam da ih čuvamo i predajemo u amanet.

Vest o smrti Radivoja Raše Popova (26. jun 1933 - 20. april 2017) izlokala je i šorove mokrinske tugom. Ko će sad o gusanijadi i tucanijadi govoriti sa toliko duše? Ko će srpske paore i madžarske džambase , baš tako - madžarske sa "dž", i dunje na ormanu, i mekane perine, i slatko od ruža... čuvati od zaborava? Koliko još vode treba da protekne Galackom i Zlaticom kikindskom da bi se u porti tamošnje crkve neki novi Raša Popov i neki novi Mika Antić združili da rečima ulepšaju svet...

Ni vreva nekih budućih sajmova knjiga nikad više neće biti ista. Nedostajaće taj čudni lik razbarušene kose i brade, dečački znatiželjnih očiju i živopisnog govora koji golica maštu.

Novinar, pisac, glumac, pripovedač i fantasta Raša Popov, potomak zemljoradnika, vojnika i bogomoljaca, imao je u sebi i bačke i banatske i bosanske krvi, a temperament i srpski i ugarski, i austrijski i turski, kako se već koje carstvo u niziji smenjivalo. Odrastao je na ratnim pričama o dedi Dušanu koji je kosti ostavio u Galiciji, i bežanju od vojske drugog dede Save koji je špricao noge sumpornom kiselinom. Sve te bajkovite priče nosio je u sebi, jedva čekajući da poraste, pa da živahno dete iz njega progovori.

- Od dana kad sam u Beogradu diplomirao na Filozofskom fakultetu bio sam pisanijem sveprisutan. Ni kad sam pisao za novosadski "Dnevnik", nisam zapostavio "Mokrinske novine". Radio sam i za radio, i za televiziju - pričao nam je dragi čovek u čarobnjačkoj odeždi kad smo ga pre nekoliko godina zamolili za intervju na, činilo nam se, za njega neuobičajenu temu - o fudbalu.
Šta li će nam o večitom derbiju Zvezda - Partizan reći nekadašnji lektor za srpskohrvatski jezik u Notingemu i Birmingemu i glavni urednik Matice srpske?

- Morate da znate dve stvari. Prvo, da Srbija ima jedan od najstarijih derbija u Evropi jer su beogradski rivali bili još BSK i Jugoslavija. Plavi i crveni su vodili megdane još od 1913! Ja sam kao dečak voleo i jedne i druge. Kako da se odlučim za jedan tim, za Rajka Mitića i Acu Pikavca, a da ne volim Škobu Božovića?! Kako da se divim samo Mrkušiću, kad na drugoj strani Lovrić među stativama stoji?!

- Drugo - nastavljao bi čika Raša, preletajući u mislima epohe brže nego što bi onemoćalim nogama u filcanim papučama napravio korak ka polici sa knjigama - svi bi morali da čitaju epske usklike koje je o derbijima kreirao Ljuba Vukadinović. Jer, on kad o fudbalu piše, onda piše o amblemu Beograda. Derbi je za njega, po tradiciji srpskoj i beogradskoj, bio oličenje viteške igre, a ne oličenje siledžijstva.

Glupost i siledžijstvo su rastuživali ovog svetskog čoveka više nego išta. Kao što je deci poklanjao vilinsku prašiinu, tako je u bahate sveznalice odapinjao strelice umočene u očaj. Gašenje redakcije obrazovnog programa, srozavanje kulture, rasprodaja opštenarodnog i opštedržavnog dobra, erozija znanja i morala i vaspitavanje generacije na rialitijima... čika Raši su zagorčavale život. A kad je u novembru 2014. na njega u nameri da ga opljačkaju nasrnula banda maloletnih huligana, gotovo se povukao u sebe.
- Dočekao sam da me kao zeca u stopu prate vukovi oni kojima sam posvetio život - zavapio je Popov.

Prestalo je da kuca srce viteza reči. Iza sebe je ostavio svoje dvoje dece, Bojana i Dijanu, koji su mu podarili unuke i praunuke. Ostavio je i čitavu vojsku druge dece koja, na sreću, još pamte šta ih je učio. Ostavio je iza sebe ovaj nesretni svet i vinuo se u nebesa, gde ga već dugo čeka njegov drugar iz detinjstva Mika Antić.

                                                                                 Aleksandar Stanković