Njene najbliže kolege, urednice i novinarke Radio-televizije Srbije i iz drugih medija, zastrujale su društvenim mrežama porukom solidarnosti "i ja sam Nataša", obeležavajući time i sunovrat javne reči koja ne poznaje ni granice, ni moral, niti istinu, težak položaj žena, naročito onih koje se godinama bore da postanu majke i crne rupe u koju je zapalo srpsko novinarstvo.

Da, Nataša je prirodno lepa. Prirodno pametna. Prirodno komunikativna. I sasvim prirodno je odmah stala uz rame supruga Vuka Jeremića u predsedničkoj trci, baš kao što mu je pomagala kada je bio biran za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u Njujorku. I za tradicionalnu Srbiju to je sasvim prirodno. Ali, ispostavilo se da je hrabra Nataša preveliki zalogaj za druge, da je uspela da kontaktima i neposrednošću Vukovo ime progura na stranice medija do kojih bi došao samo u paketu sa "aferom". Zato je Nataši trebalo zalepiti etiketu, ali da boli. Do suza.

Nataša, devojačko Lekić, rođena je 2. maja 1972. godine u Beogradu. Prve novinarske korake napravila je na TV Politika odakle je otišla na BK televiziju gde je provela deset godina. Potom je prešla na Radio-televiziju Srbije i kako kaže, nije razmišljala da će biti voditelj vesti. Nedavno je dala otkaz na Javnom servisu, a sa kolegama i danas ima izuzetan odnos.

- Na RTS-u se situacija mnogo promenila u odnosu na vreme kad sam radila. O tome sam govorila i pre godinu i po dana, pa sam čak bila opomenuta od pojedinih osoba iz vrha vlasti da bih mogla da prestanem da pričam kako u medijima vlada diktatura. A pričala sam na osnovu onoga što sam videla iz inostranstva, a pratila sam sve političke emisije i na osnovu onoga što sam čula od kolega. Shvatila sam da rade pod užasnim pritiscima - rekla je Nataša pre desetak dana za "Vesti", ocenjujući da je u Srbiji strah ključna reč, te da se većina ljudi plaši da rizikuju posao, pa tako i novinari.

- Retko se može čuti bilo kakvo drugačije mišljenje, osim ako to nije unapred dogovoreno. Videla sam da neke kolege čak sebe ubeđuju da je sve u redu, da su pritisci nekada bili gori.

Početkom prošle nedelje, dugogodišnja novinarka RTS-a bila je prinuđena da demantuje da je šef narko-mafije, za šta ju je optužio potpredsednik glavnog odbora SNS-a Milenko Jovanov.

- Nikada nisam bila u kontaktu s bilo kakvim narkoticima. Deset godina nisam popila čašu vina i nije tajna zašto. Deset godina se borimo da dobijemo bebu. I Aleksandar Vučić to zna i strašno je što je dopustio da takvo saopštenje izađe u javnost. Ja se zaista plašim, ja se sada prvi put u životu plašim jer ne znam šta od njih može da se očekuje. Mislim da su spremni na sve, govorila je emotivno dok su joj niz lice jurcale suze.

Vučić se za optužbe Jovanova izvinio građanima, ali Nataša ne prihvata izvinjenje, već je odgovorila krivičnim prijavama protiv SNS-a, njenog lidera i Jovanova. Sa suprugom je tokom kampanje obilazila Srbiju, gde su je oduševili neposredni, izuzetni i fantastični domaćini i rastužio težak život naroda, koji je "zadržao vedar duh, ali je ubijen u pojam."

- Koliko nam malo treba da bismo bili srećni - dodala je.

Boraveći u Njujorku družila se sa svetskom diplomatskom elitom i srpskom dijasporom koja se zaista trudi da Srbiju predstavi na najlepši način.

- Oni rade velike stvari kojih nismo svesni. Vrlo često pomažu deci kojoj je potrebna medicinska pomoć, starim ljudima, prave velike humanitarne akcije za koje i ne znamo.

Nataša Jeremić voli da čita istorijske romane. Danas gleda sve TV stanice, ali priznaje, brzo pređe s Pinka. I trebalo bi. Jer se taj isti Pink narugao ženskim suzama. Ne samo njenim, jer smo svi na neki način Nataša.
                                                                  Jelena L. Petković