Blizu tačka bez povratka
Gori Kalifornija, Grčka, Japan, Skandinavija gubi glečere, a Portugal i Španija su se pretvorile u rerne. Svakog dana vesti su pune izveštaja o katastrofama i mrtvima u razornim požarima ili uraganima. Iako razvučeni po celoj planeti, ovi događaji su usko povezani i međuuslovljeni.
Čak i ako čovečanstvo smanji ispuštanje gasova koji stvaraju efekat staklene bašte kao što je predviđeno Pariskim ugovorom, sama planeta bi mogla omesti ljudske napore i zauvek se pretvoriti u staklenik, utvrdila je nova naučna studija posvećena klimatskim promenama.
Uz takav scenario, prosečna temperatura na Zemlji mogla bi biti četiri-pet stepeni viša u odnosu na predindustrijsko razdoblje, što bi bilo mnogo više nego što je zadato Pariskim klimatskim ugovorom (najviše plus dva stepena Celzijusa), navodi se u toj studiji časopisa Procedure Nacionalne akademije nauka (PNAS).
Emisije gasova staklene bašte već su prouzrokovale porast prosečne temperature na Zemlji za jedan stepen, povećavajući verovatnost i intenzitet letnjih vrućina, suše i olujnih nevremena.
Naučnici opisuju deset aspekata Zemljinog sistema, koji su danas neutralni ili deluju blagotvorno, ali bi u budućnosti mogli biti kobni, uzrokujući veća ispuštanja ugljen-dioksida i metana u atmosferu nego sve ljudske aktivnosti zajedno.
Reč je o procesima koji uključuju otapanje permafrosta, gubitak metanskih hidrata s dna okeana, potonuće slabijeg zemljinog i okeanskog ugljen-dioksida, gubitak arktičkog letnjeg morskog leda i smanjenje antarktičkog morskog leda i polarnih ledenih kapa. Te su prekretnice povezane s temperaturama iznad kojih će oslobađanje tih gasova biti neminovno.
"Kad se dosegne kritična tačka, proces reakcija se samoodržava", ističe se u studiji u kojoj naučnici izražavaju zabrinutost da bi se Zemlja mogla približiti granici na kojoj će postati peć za sušenje. Zagrejavanje za tri stepena moglo bi na kraju značiti smrtnu presudu za 40 posto amazonske prašume, navodi se u istraživanju.
Požari koji nisu uključeni u taj model mogli bi ubrzati to propadanje zbog koga u atmosferi mogu završiti milijarde tona ugljen-dioksida. Svi ti mehanizmi su međusobno povezani, misle autori studije, i svaki može pokrenuti onaj drugi.
- Svi ti događaji zajedno mogli bi podstaći Zemljin sistem na nov način funkcionisanja - zaključio je Hans Joakim Šelnhuber, koautor studije i direktor Postdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja koji je ranije ocenio da na Zemlji koja će biti toplija za četiri do pet stepeni neće moći da živi više od milijardu ljudi.
Najtoplije u milion godina
Autori predviđaju da bi temperature s vremenom mogle da se stabilizuju na nekom globalnom proseku, dok bi nivo mora mogao da naraste za oko 10 do 60 metara. Već sada su prosečne temperature najviše u poslednjih 1,2 miliona godina.
- Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosisitema, društva i ekonomija. Moramo kao čovečanstvo da počnemo da upravaljamo biosferom, klimom i društvima, a mogla bi da uključuje dekarbonizaciju globalne privrede, poboljšanje odvodnje karbona u biosferi, promene u ponašanju, tehnološke inovacije, nove upravljačke strukture i transformaciju društvenih vrednosti - upozoravaju autori.
Velika izumiranja
U razumevanju scenarija klimatskih promena treba imati na umu da su se neka prirodna izumiranja, poput velikog izumiranja na prelazu iz perma u trijas, u kome je nestalo više od 96 odsto svih morskih vrsta i preko 70 odsto kopnenih kičmenjaka, dogodila pri porastu temperatura za osam stepeni.
