Zemlji preti vrelo doba i to mnogo pre nego što mislimo
Jonatan F. Donges, fizičar sa Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu i koautor najnovije međunarodne studije o klimi objavljene u stručnom časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences” (PNAS) u intervjuu za sajt nemačke televizije ZDF objašnjava rezultate.
Zagrevanje Zemlje za dva ili više stepeni u odnosu na preindustrijski period moglo bi da izazove lančanu reakciju i sve veće zagrevanje, objašnjava ovaj stručnjak.
- Da bismo sprečili prelazak ove granice, neophodno je dosledno sprovođenje odluka definisanih u Pariskom sporazumu kako bi se zagrevanje Zemlje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa - kaže Donges.
Ukoliko se emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nastavi kao i do sada, do kraja 21. veka može se očekivati porast temperature za četiri-pet stepeni, što za sobom povlači češće i intenzivnije ekstremne pojave, kao što su talasi vrućine, suše i poplave. Nivo mora bi do kraja veka porastao za jedan metar.
Ako grenlandski ledeni pokrivač usled zagrevanja nastavi da se otapa, površina Grenlanda će biti tamnija. Stene, zemlja i prašina odbijaće manje sunčeve svetlosti nego led i sneg, pa će postajati još toplije - samim tim, otapanje će se nastaviti, pokazuje studija.
Efekti povratne sprege utiču i na kruženje ugljenika u prirodi i mogu takođe da povećaju zagrevanje. Na primer, oslobađanje ugljen-dioksida i metana iz permafrosta koji se topi ili tropskih šuma koje umiru.
- Usled visokih temperatura i vlažnosti vazduha, ljudi u pojedinim oblastima fiziološki više neće moći da regulišu telesnu temperaturu znojenjem. U tom smislu, posebno ugrožen bio bi region Persijskog zaliva - kaže Donges.
Kritičari teorije o globalnom zagrevanju ističu da je ono uvek postojalo, mnogo pre nego što su ljudi nastanili Zemlju, ali Donges tvrdi da klimatska istraživanja danas veoma jasno pokazuju da su za aktuelno globalno zagrevanje odgovorni ljudi.
U istraživanju se spominju i tehnologije koje omogućavaju izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovo čuvanje pod zemljom.
- Tehnologije za ostvarivanje tzv. “negativne emisije” već se testiraju. Za sada su to samo prototipi i testiraju se na malom prostoru, pa će verovatno proći decenije pre nego što takve tehnologije budu mogle da se koriste na globalnom nivou - kaže Donges.
