Najnovije otkriće: Ipak smo sami u svemiru?
Život nalik onom na Zemlji najverovatnije je mnogo ređi i dragoceniji nego što se ranije mislilo, piše Dejli mejl. Razlog za to su rezultati nove naučne studije, koja je pokazala da je jedan od elemenata zastupljenih na našoj planeti - fosfor, izuzetno redak u svemiru.
Ovaj element igra ključnu ulogu u skladištenju energije u ćelijama i njenom transferu, a takođe predstavlja deo hemijske okosnice DNK.
Fosfor nastaje tokom supernove - eksplozije masivne zvezde pred kraj njenog života.
Ipak, novi podaci ukazuju na to da tipična supernova ne garantuje nužno uslove za stvaranje fosfora.
Zemljani su možda imali izuzetno mnogo sreće, s obzirom na to da se naša planeta nalazi dovoljno blizu "odgovarajuće" supernove.
- Prenošenje fosfora na novonastale planete često predstavlja neizvestan proces - kaže astronom Džejn Grivs sa Univerziteta u Kardifu.
- Smatramo da je samo nekoliko minerala koji su sadržali fosfor, a koji su dospeli na Zemlju, verovatno putem meteorita, postalo reaktivno dovoljno da učestvuje u stvaranju bio-molekula - dodala je doktor Grivs.
Naučnici su do ovih zaključaka došli posmatrajući ostatke dve supernove - Kasiopeju A (Cas A) i Mesjea 1 (Crab nebula).
Naučni tim je putem teleskopa na Kanarskim ostrvima tražio tragove fosfora i gvožđa u Mesjeu 1 - ostatku supernove iz sazvežđa Bik udaljenom 6.500 svetlosnih godina.
Istraživači su u prethodnoj studiji tražili tragove fosfora u Kasiopeji A, ostatku supernove udaljenom 11.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Poređenjem dobijenih rezultata ove dve studije, naučnici su shvatili da se u Mesjeu 1 nalazi mnogo manje fosfora nego u Kasiopeji A, što je bilo veliko iznenađenje.
Nova otkrića su predstavljena na Evropskoj nedelji astronomije na konferenciji Svemirske nauke u Liverpulu.
Istraživači će pokušati da ustanove da li ostacima drugih supernova takođe nedostaje fosfor.
