Kako će izgledati kraj kosmosa?
Prema mišljenju većine stručnjaka, smrt našeg svemira biće hladna i postepena. Međutim, novo istraživanje portugalskih naučnika ukazuje na to da bi taj proces mogao da bude znatno snažniji.
Stručnjaci sa Univerziteta u Lisabonu pozabavili su se pitanjem iz naslova temeljnije nego bilo ko do sada i otkrili da bi život univerzuma mogao da se završi “velikim cepanjem” koje bi prouzrokovala tamna energija, piše "Dejli mejl".
Prema trenutnim procenama, u našem univerzumu 68 odsto energije trenutno čini tamna energija, hipotetički oblik energije koja se direktno suprotstavlja sili gravitacije. Ovaj fenomen toliko je neuhvatljiv da naučnici o njemu imaju vrlo malo podataka.
Pročitajte još:
* Ovo je nova teorija besmrtnosti
* Pre nego što umremo život nam zaista prođe pred očima?!
* Da li je svemir stvaran ili je samo kreacija nekih drugih stvorenja?
Ono što je poznato jeste da uzrokuje postepeno širenje svemira, koje usporava snažno gravitaciono privlačenje između galaksija.
Najpopularnija teorija je da će univerzum umreti tako što će se galaksije, odnosno planete, toliko udaljiti jedne od drugih da će svaki objekat postati toliko izolovan i hladan da međusobna interakcija više neće biti moguća. Takav scenario nosi dva naziva "Big Freeze" (Veliko smrzavanje) i "Heat Death" (Smrt toplote).
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija naučnici su počeli da istražuju nove potencijalne scenarije, a najveće pitanje koje postavljaju je "Šta ako se tamna materija ne ponaša onako kako čovečanstvo predviđa?"
Prema novoj teoriji, umesto da prouzrokuje stabilno širenje univerzuma, tamna energija mogla bi vremenom zapravo da je ubrza, što bi dovelo do velikog kosmičkog cepanja. Kako se univerzum širi, materija bi tada postala gušća.
Iako su stručnjaci ranije pokušavali da dokažu da to nije moguće, ova teorija još nije odbačena.
Naučni tim iz Lisabona istražio je tri moguće opcije - "veliko cepanje", "malog rođaka velikog cepanja" i "malo cepanje". Dok bi u prvom slučaju cepanje bilo iznenadno i naglo, u druga dva slučaja bilo bi stabilnije i čvršće.
Koristeći podatke koje su sakupile Nasina sonda WMAP (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe) i ESA letelica Plank, tim je ustanovio da treći scenario cepanja ima najverovatnije izglede za događanje i da bi “malo cepanje“ najverovatnije trajalo nekoliko milijardi godina.
Naravno, ovo otkriće za sada je samo teorija, a čovečanstvo još ne mora da brine - "malo cepanje" nam se neće dogoditi bar još 100 milijardi godina.
