Naučnici u šoku: Mislili smo da čini 68% svemira, sada ne znamo da li postoji

Misteriozna "tamna energija", za koju većina astrofizičara danas veruje da ispunjava čak 68 odsto svemira, možda uopšte ne postoji, pokazalo je novo istraživanje američko-mađarskog tima naučnika.

Iako ne postoje direktni dokazi za postojanje tamne energije i naučnici ne znaju kakva vrsta mehanizma bi mogla da je uzrokuje, ova ideja je opšte prihvaćena u svetu nauke jer najbolje opisuje svemir kakav vidimo danas. 

Svemir je verovatno nastao u Velikom prasku pre 13.8 milijardi godina, i od tada se širi. Do tog zaključka naučnici su došli kada su otkrili da se galaksije udaljavaju jedna od druge, i da se udaljenije galaksije odmiču brže. 

U drugoj polovini 20. veka, otkriveno je da postojeći model svemira ne može da objasni putanje zvezda u okviru galaksija. Rešenje je pronađeno u 'tamnoj materiji', česticama koje nemaju naboj i s "vidljivom materijom" međusobno interreaguju isključivo putem sile gravitacije. 

Međutim, devedesetih godina prošlog veka, naučnici su došli do saznanja da se svemir širi brže nego što bi trebalo u odnosu na naše tadašnje razumevanje. Predložena je ideja 'tamne energije', koja uzrokuje ubrzano širenje. 

Kada su pokušali matematički da je prikažu, stručnjaci dobili su rezultat prema kojem se čak 68 odsto svemira sastoji od tamne energije. Oko 27 odsto svemira se sastoji od tamne materije, a samo 5 odsto od vidljive materije. 

Takav odnos sastava univerzuma savršeno se poklapao s izmerenim podacima, i postao je uvrežen među astrofizičarima i kosmolozima, iako niko nije znao šta bi zapravo bila tamna energija. 

U novom istraživanju, student Gabor Rac i profesor Laslo Doboš došli su na ideju da bi izmereni podaci o širenju svemira mogli da se objasne i neravnomernim širenjem, pri čemu se različiti delovi svemira šire različitim brzinama, dok je vrednost koju danas smatramo brzinom širenja zapravo samo prosek. 

Rac i Doboš su izradili tri računarska modela i uporedili ih - postojeći prihvaćeni model s tamnom energijom (LCDM), svoj model neravnomernog širenja (AvERA) i zastareli Ajnštajn-de Siter model. 

Pokazali su da njihov model jednako dobro objašnjava opažene podatke kao i model s tamnom energijom, a ne tvrdi da se 68 odsto svemira sastoji od nečega za šta niko nije siguran šta predstavlja. 

Njihov model se čak pokazao boljim i kada je reč o objašnjavanju prividne razlike u nekadašnjoj i današnjoj brzini širenja svemira. 

U pitanju je vrlo zanimljiva ideja o kojoj će se svakako mnogo raspravljati, a očekuje se da i drugi naučni timovi pokušaju da izrade svoje modele. Ipak, suviše je rano reći da li će novi model zameniti ideju o postojanju tamne energije.