Ovako braća Rusi proslavljaju Badnji dan i Božić!
Svi hramovi u Rusiji svečano su ukrašeni, a ispred crkava se stvaraju ogromni redovi vernika, koji se u tišini mole i sa radošću spominju ime i rođenje Hristovo.
Praznična atmosfera oseća se i u domovima vernika, na trgovima, u prodavnicama, na Božićnim bazarima i festivalima…
Rusi su sačuvali tradiciju i puno običaja. Nasuprot uvreženom mišljenju, jelka u Rusiji nije novogodišnji već Božićni simbol. Zbog njene večne zelene boje ona predstavlja plodnost i večni hrišćanski život. Raznobojne kugle koje ukrašavaju jelku simbol su rajskih jabuka, odnosno, iskušenja. Zvezda koja se stavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koja je sinula na nebu u momentu Hristovog rođenja…
Osim jelke, za Božić gotovo svaka kuća u Rusiji ima i božićni venčić (simbol svetlosti koja će doći u svet sa rođenjem Isusa Hrista), zvončiće (neophodne za isterivanje zlog duha), sveće (uz njihovu pomoć se izgone sile tame i hladnoće) i božićne čestitke.
Badnji dan i Badnje veče
Prazniku prethodi četrdesetodnevni post, koji se završava kada se u Badnjoj noći pojavi prva zvezda, koja simbolizuje Vitlejemsku zvezdu, koja najavljuje Hristovo rođenje. U ruskoj tradiciji, Badnji dan je dan kada se ništa ne jede i ne pije sve do večeri i ne seda se za sto sve dok se na nebu ne pojavi prva zvezda.
Posle toga se postavlja sto na kome je samo "sočivo" ili "kutja" - jelo napravljeno od kuvane pšenice, ječma, raži, heljde ili sočiva, pomešano sa sokom od badema i sa medom.
Zanimljivo je da se za taj obed u ruskom jeziku sačuvala stara slovenska reč "večera" iako se ona već dugo ne koristi. Posle "večere" ostaci se ne sklanjaju sa stola, niti se čisti kuća do sutrašnjeg dana. Inače, Badnji dan se u ruskom jeziku naziva "sočeljnik", a dobio je ime upravo po tom ritualnom jelu. Međutim, savremeni Rusi u gradovima mahom su zaboravili taj običaj, pa se na njihovoj trpezi tokom celog dana mogu naći najraznovrsnija posna jela.
Badnje veče po povratku iz crkve provodi se u najužem porodičnom krugu, a na Božić se sa najlepšim željama ide u goste.
Narodni običaji
Običaj je da se do Božića svi poslovi obave: da se kuća generalno očisti, da se jelka iseče i okiti, i da se zgotove različita jela, kojih bi na trpezi trebalo da bude 12, kao što u hrišćanstvu ima 12 apostola i 12 svetih dana i svetih večeri, od rođenja Isusa Hrista do Bogojavljenja (taj period se u Rusiji naziva "svjatki").
Sedmog januara na stolu mora biti mnogo mesnih jela, a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama. Neke domaćice pripremaju i božićni hleb, odnosno božićni "agnjec" - peku kolač od biskvitnog testa, u obliku jagnjeta, i prelivaju ga belim šećerom. "Agnjec", božićno jagnje, simboliše žrtvu koju je Isus Hrist podneo.
U nekim krajevima Rusije postoji ono što se u Srbiji zove "položajnik" - prvi gost koji prelazi prag kuće i u ruci nosi jelovu grančicu. Obavezno je da to bude muškarac, a ako on još ima tamniju kosu domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. On se dočekuje sa solju i hlebom i daruje se poklonom.
"Svjatki" - 12 najveselijih dana u godini
Sa Božićem dolaze i 12 najveselijih dana u godini - "svjatki". Oni traju sve do Bogojavljanja, 19. januara. Tada se ide u goste i tačno se zna kada se kod koga ide - postoji dan za posetu tašti, majci, svekrvi, tetki… Svi poslovi moraju biti obavljeni do polovine dana, a ostalo vreme se provodi u slavlju.
Oko 70 odsto Rusa slavi Božić
Prema statistikama, danas oko 70 odsto građana Rusije proslavlja Božić - pravoslavni praznik koji je u toj zemlji od 1918. godine bio zabranjen, zbog čega su i mnogi običaji zaboravljeni. U doba komunizma, krišom, iza debelih zavesa i tiho, da komšije ne čuju, Božić su obeležavali samo najveći vernici i sveštena lica.
Međutim, slika ruskog društva od tog doba znatno se promenila. Božić je zauzeo jedno od najznačajnijih mesta među svim državnim i verskim praznicima.
