Kakve veze imaju pečurke, irvasi i radioaktivnost?
Skoro tri decenije od nuklearne katastrofe u Černobilu, registrovan je porast radioaktivnosti kod norveških irvasa, zbog čega njihovo meso nije pogodno za konzumiranje, izjavila je jedna naučnica.
Nivo cezijuma 137, radioaktivnog izotopa koji može da bude ispušten prilikom atomske katastrofe, koji se meri kod uzgajanih irvasa dostigao je do 8.200 bekerela (Bq) po kilogramu ove godine kod irvasa u centralnom delu Norveške.
Ta oblast bila je najteže pogođena radioaktivnim oblakom proizašlim iz černobiljske nesreće, koja se dogodila 1986. na udaljenosti od više hiljada kilometara i koja je odnela više hiljada života.
"To je daleko više od gornje granice dozvoljene za klanje životinja", od 3.000 bekerela po kilogramu, i daleko više od nivoa izmerenog pre dve godine između 1.500 i 2.500 bekerela, rekla je Inger Margarete Ejkelman, iz norveške Uprave za zaštitu od zračenja.
Kao posledica ovoga nekoliko hiljada životinja nije moglo da ide na klanje krajem septembra.
Eikelman je rekla da je registrovan pad nivoa cezijuma u ekosistemu već više godina i da se mislilo da će i irvasi imati nivoe ispod dozvoljenog maksimuma.
Porast radioaktivnosti ove godine objašnjava se, prema naučnicima, velikom količinom pečuraka koje vole irvasi, ovce i druge životinje na ispaši, zbog dugog, vlažnog i toplog leta. Pečurke crpe hranljive materije iz najviših slojeva zemlje, gde se nalaze čestice cezijuma 137 koje su pale iz černobiljskog oblaka.
Ejkelman je rekla da se nivo radioaktivnosti od cezijuma prepolovi posle dve do tri nedelje ako irvasi jedu drugu hranu a ne pečurke, koje će inače nestati sa prvim mrazom.
