Počelo je: "Otpao" ogromni deo Južnog pola
Ogroman ledeni breg se otkinuo i sada slobodno pluta Amundsenovim morem, objavio je američki naučni sajt "Livescience.com".
Ubrzavanje otapanja glečera na ostrvu Pajn može imati ozbiljne posledice jer je taj glečer "zapušač" ogromne ledene ploče Zapadnog Antarktika čije bi topljenje podiglo nivo okeana i mora širom sveta.
Snimanjem sa satelita je 8. jula potvrđeno da se završava dugo posmatrani proces otkidanja ledenog pokrivača kraj ostrva Pajn na Antarktiku, objavili su nemački naučnici.
Nemačka svemirska agencija (DLR) koja upravlja satelitom "TerraSAR-X" za posmatranje Zemlje, još krajem 2011. godine je u saradnji sa američkom svemirskom agencijom NASA otkrila veliku pukotinu na glečeru na ostrvu Pajn.
Pukotina je bila dugačka 24 kilometara i široka 50 metara, objavili su istraživači Instituta Alfred Vegener (Wegener) za istraživanje polova i mora, u Bremerhafenu (Bremerhaven), u Nemačkoj.
Maja 2012. godine satelitske fotografije su otkrile još jednu pukotinu.
- Zbog tih pukotina, ogroman ledeni breg se otkinuo od 'jezika' glečera -, saopštila je Angelika Humbert, glaciolog Instituta Alfred Vegener.
Humbert i njene kolege su kidanje pomno pratili pomoću satelitskih fotografija i videli kako se u poslednjoj fazi otcepljivanja lednog brega, širina pukotina povećala na do 540 metara.
Glečer na ostrvu Pajn se skraćuje jer se otapa, te stalno stvara ledene bregove, ali proces otkidanja većih komada još nije objašnjen, kaže Humbert.
Ledena ploča glečera na ostrvu Pajn se prostire i u moru, a poslednje velike ledene bregove je napravila 2001. i 2007. godine.
Taj najveći glečer zapadnog dela ledene ploče Antarktika, najbrže se menja.
Humbert i njene kolege taj proces ne povezuju sa promenom klime u svetu, ali drugi naučnici, uključujući geloge - okeanografe iz Britanskog instituta za Antarktik, istražuju da li zagrevanje atmosfere tanji ledeni pokrivač Južnog pola i ubrzava skraćivanje glečera.
Humbert kaže da se godišnje četiri kilometra glečera na ostrvu Pajn "uliju" u Amundsenovo more, i da brzina tog procesa više zavisi od pravca vetra, nego od temperature vazduha.
