Enigma: Da li je Tito umro 4. maja 1980?
Najgledaniji televizijski prenos do početka osamdesetih prošlog veka, posle spuštanja američkih astronauta na Mesec, bila je sahrana jugoslavenskog predsednika Josipa Broza Tita. Ali, činjenica da u tom, dotad neviđenom televizijskom spektaklu, milioni gledalaca nisu videli sam kraj ceremonije – spuštanje kovčega u grobnicu – izazvala je mnoštvo spekulacija teoretičara zavere, piše Kurir.
Jedna od njih je da Tito uopšte nije pokopan u Kući cveća. Druga je da je onde sahranjen, ali da to nije bilo 8. maja kad je 209 izaslanika iz 127 država sveta došlo na njegov pogreb.
Upravo završeni dokumentarni film “Sahrana”, koji će uskoro biti prikazan i na Radio televiziji Srbije, govori i o toj, jednoj od poslednjih misterija vezanih uz Josipa Broza.
- Negde oko 11 uveče, 4. 1. 1980., pozvonio mi je telefon, zvali su me iz kabineta Milana Vukosa, tadašnjeg generalnog direktora Televizije Beograd – priča u filmu “Sahrana” Moma Martinović, televizijski reditelj koji će te večeri saznati najstrože čuvanu državnu tajnu tadašnje Jugoslavije. U Vukosovoj kancelariji već je bio Dušan Mitević, tada glavni urednik informativnog programa TV Beograd. Pred zgradom Televizije čekao ih je vozač i trojka se brzo uputila pred zgradu Saveznog izvršnog veća (SIV), u Novom Beogradu.
Bilo je blizu ponoći kad su zakucali na vrata tadašnjeg potpredsednika SIV-a (vlade), Dragoljuba Stavreva. Odmah im je rekao da sve što će čuti predstavlja najstrožu državnu tajnu, o čemu nikome ne smeju da govore.
- Titovo zdravstveno stanje dosta je teško – rekao im je.
Sva trojica ostala su u šoku kad je Stavrev pojasnio da već postoji protokol o tome što će se događati posle Titove smrti. Pokazao im je plan kretanja pogrebne povorke i već tada, 122 dana pre nego što će Tito umreti, bilo je određeno da će ceremonija sprovoda početi u 11 sati te da će Tito biti pokopan u Užičkoj, u Kući cveća. Stavrev je rekao da ni o čemu ne treba da brinu, objasnivši da vojska ima precizan plan i da će ih na vreme obavestiti “kada i ako Tito umre”.
Potom je otišao je do sefa, izvadio mapu mesta na kojem će Tito biti pokopan, nakratko im ga pokazao, a Martinović je zatražio komad papira i po sećanju skicirao ono što je vidio. Nacrtao je položaj na kojem su bile upisane četiri televizijske kamere i mesto za reportažna kola. I odmah, kao iskusni reditelj direktnih televizijskih prenosa, rekao je Stavrevu kako mora da se predvidi mesto za još jedna, rezervna reportažna kola, u slučaju da se ona prva pokvare. Martinović je imao primedbe i na ucrtani raspored kamera, ali tu veče o tome više nisu raspravljali.
Bilo je pola dva u noći kad su se Vukos, Mitević i Martinović vratili u zgradu TV Beograd i tada je Martinović dobio zadatak da do osam ujutro napravi plan prenosa.
Martinović je celu trasu pokrio sa 10 reportažnih kola i 40 kamera, raspoređenih od Skupštine Jugoslavije gde je trebalo da bude izložen kovčeg s Titovim posmrtnim ostacima, duž puta kojim će se kretati pogrebna kolona, do grobnice u Kući cveća. Imao je još tri kamere – jednu u helikopteru koji je nadletao trasu pogrebne povorke, jednu na Kalemegdanu i jednu na zgradi TV Beograd. Svaka od reportažnih kola, predvideo je, imaće svog reditelja i glavna režija, u Studio 2, u Aberdarevoj ulici. Šta će i kako odatle ići u program, bio je Martinovićev zadatak. Toliko tehnike TV Beograd nije imala, pa je Martinović morao da napravi i plan šta je sve potrebno angažovati iz tadašnjih republičkih TV centara, iz Zagreba, Sarajeva, Skoplja…
